U ,,Narodnom muzeju Toplice“  danas je, povodom Dana državnosti, otvarena izložba „Toplički ustanak 1917 – učesnici, uzroci i posledice“ autora istoričara, muzejskog savetnika, Darka Žarića. Otvaranju izložbe prisustvovali su predstavnici Vojske Srbije, Grada Prokuplja, učenici prokupačkih škola i brojni građani.

– Na ovoj izložbi smo predstavili predmete, koje smo pronašli u prethodnih desetak godina. Neke predmete smo i otkupili, naročito dokumenta. Ono što je izloženo na panoima prati hronološki istorijski tok događaja, a počinje sa pripremama za ustanak, zatim prikazuje sam ustanak, četovođe, ko su bili ustanici i na kraju i spiskove ubijenih ili poginulih ljudi iz Topličkog okruga. Na 17 panoa nalaze se imena 3800  ljudi koji su ubijeni ili poginuli za vreme Topličkog ustanka. Tu je i dnevnik Koste Milovanovića Pećanca, koji je bio u postavci, ali nikada nije izlagan na ovaj način i sa objašnjenjem – rekao je, govoreći o tome šta izložba sadrži, njen autor.

Kako je naveo Žarić, kada govorimo o značaju Topličkog ustanka, treba pomenuti to da se on mnogo više pominje sada, unazad nekoliko godina, nego ranije, posebno posle 2017. godine, kada je u Prokuplju obeležena 100-godišnjica ovog ustanka. Godinu dana pre ovog značajnog i velikog jubileja, Toplički ustanak je uvršten u manifestacije koje se obeležavaju na državnom nivou.

– Izložena je i knjiga o Topličkom ustanku tadašnjeg državnog funkcionera, Milivoja Perovića, koja je objavljena još 1954. godine. Objavljena je u neverovatnih 4000 primeraka. Drugo izdanje je objavio 1959. u 3000 primeraka i treće, takođe u 4000 hiljade primeraka. Za to vreme 11000 primeraka je impozantan tiraž – dodao je Žarić.

On je objasnio da izložba sadrži i dosta interesantnih predmeta, a da su panoi samo pomoćni deo ove postavke.

– Jedan značajan deo ovde je iz fonda Dobrosava Turovića iz Leskovca, najpoznatijeg istoričara Topličkog ustanka. On nam je ostavio mnogo toga, a pre desetak godina smo otkupili brojne fotografije i dokumenta, tako da sada imamo ono što nema nijedan muzej, ni arhiv u Srbiji. Što se tiče dva pištolja koja su bila u depou Narodnog muzeja Toplice, istražujući, došao sam do zaključka da su neka deca 1917. napravila ta dva pištolja, tako što su ih skratila, da bi mogla da rukuju sa njima, jer su pre prepravljanja bili puške. Mala četa od 14 đaka, čiji su roditelji stradali, pridružila se ustanku, odmetnuvši se u šume. Kosta Milovanović Pećanac je naredio da se oni rasformiraju i pošalju kućama. Jedini koji je ostao bio je 14-godišnjak Ćirić, koji je i napravio te pištolje, jer mu je otac bio majstor. Nažalost, on je poginuo na Pasjači, zajedno sa Toškom Vlahovićem – ispričao je autor ove izložbe.

Prema njegovim rečima na izložbi se nalazi i prva srpska ručna bomba, koju, kako je rekao, zovu „Vasićka bomba“. Tu su i po prvi put izložene fotografije zločina u Žitnom Potoku.

– Ono što smatram najznačajnijim jesu spiskovi, koje sam uspeo da otkupim iz Vojno-istorijskog arhiva u Trnovu, u Bugarskoj, na kojima se nalaze imena logaraša iz Srbije, njih 58000, sa podacima šta se tačno desilo sa njima. Oni su na bugarskom jeziku, a 2027. godine, povodom 110 godina Topličkog ustanka, potrudićemo se da objavimo monografiju.  To nijedan muzej, arhiv, ni instutut nema u Srbiji – istakao je muzejski savetnik, istoričar Darko Žarić.

Stručni saradnik na izložbi „Toplički ustanak 1917 – učesnici, uzroci i posledice“, istoričar Maja Dimić objasnila je, da je prilikom istraživanja arhivske građe pohranjene u crkvi Svetog Prokopija, pronađeno i oko 300 krštenica na bugarskom jeziku, koje posetioci takođe mogu da vide na ovoj izložbi.

– Tu je i knjiga štampana na francuskom jeziku 1921. godine koja se odnosi na kršenje haških konvencija i međunarodnog prava uopšte, počinjena od 1915. do 1918. godine od strane Bugara u okupiranoj Srbiji. Pomenuću i knjigu o bugarskim zverstvima u vranjskom okrugu koja je izdata 1921. godine. Takođe, na ovoj izložbi se nalazi i Karađorđeva zvezda Radisava Tošića iz Bejašnice. Inače, za zasluge u Topličkom ustanku, samo petorica ustanika odlikovana je najvišim vojnim odlikovanjem, Karađorđevom zvezdom sa mačevima – naglasila je Dimić.

Podršku u stvaranju izložbe „Toplički ustanak 1917 – učesnici, uzroci i posledice“, autoru Darku Žariću  pružio je i konsultant dr Vladimir Lović.

Ljubitelji i poštovaoci srpske istorije i Topličkog ustanka, ovu izložbu će moći da pogledaju do kraja februara ove godine.