Narodni muzej Toplice danas je okupio veliki broj arheologa iz Niša, Beograda i Skoplja, koji se bave neolitom. Oni su na okruglom stolu, koji je organizovao prokupački muzej, razgovarali o tome kako da spoje sva neolitska naselja u jedan zajednički projekat koji će prezentovati, najpre u svojim zemljama, a onda i u svetu. Drugi deo okruglog stola sadržao je prezentaciju neolitskog naselja „Tumba Madžari“ u neolitskom nalazištu „Pločnik“.

– Počinjući rekonstrukciju neolitskog naselja u Pločniku, najpre smo otišli u Skoplje da bismo videli kako su to uradile naše kolege, koje su već rekonstruisale i napravile naselje“ Tumba Madžari“, rekla je na okruglom stolu u Narodnom muzeju Toplice, koji je održan u cilju promovisanja neolita, arheolog i muzejski savetnik Julka Kuzmanović Cvetković.

Ona je istakla da je saradnja sa kolegama iz Makedonije započela pre desetak godina, ali da je sada pravi momenat da se razgovara šta dalje, jer su i jedni i drugi dostigli jedan vrlo važan stepen u celoj priči, a to je prezentacija.

– Ono što bi već sada trebalo da uradimo jeste da se nekako povežemo. Trebalo bi napraviti neku rutu balkanskog neolita,  kulturnu turu, putanju, koja bi obuhvatila Vinču na severu, Vinču kod Beograda, Pločnik kod nas i Makedoniju. Trudićemo se da vidimo kome bi to trebalo da kažemo šta  bismo da radimo i odakle da počnemo, jer ništa od toga što radimo nema uhodani recept. Moramo da nađemo način  kako da to usmerimo u regularne tokove i pokrenemo međudržavnu saradnju. Nadam se da ćemo doći do rešenja kako da napravimo veći projekat za svet, koji može da nam da određena finansijska sredstva. To može da uspe, jer se ljudima to dopada. Takva  iskustva  imamo prilikom poseta mnogih stranaca u Pločniku. Ljude više zanimaju muzeji na otvorenom, nego u zatvorenom, a na nama je da nađemo način kako da svet dovedemo u naša neolitska naselja, istakla je Cvetković.

Arheolog iz Skoplja Elena Stojanova Ganzurova je naglasila da neolitsko naselje „Tumba Madžari“ i Pločnik imaju veoma mnogo sličnosti.

-Naše neolitsko naselje je udaljeno sedam kilometra od Skoplja. Infrastruktura do njega je uređena. Ono datira iz polovine šestog milenijuma pre naše ere i najistraživanije je u Makedoniji. Za njega se zna u mnogim naučnim krugovima. Na njemu održavamo različite edukativne učionice i radionice, ali kako kulturni turizam nije na visokom nivou, potrebno je da u celu priču uključimo i međunarodne fondove i eksperte koji će pomoći, dodala je Ganzurova.

Okruglom stolu u prokupačkom muzeju prisustvovao je i arheolog iz Strumice Zoran Rujak, koji je ovom prilikom podvukao da radi na tome da jednim projektom obuhvati sve muzeje na Balkanu koji se bave neolitom.

Direktor Narodnog muzeja Toplice Darko Žarić ovom prilikom je naglasio da će i ubuduće prokupački muzej negovati dobru saradnju sa svim muzejima u Srbiji, ali i van nje.