Поводом обележавања славе града Прокупља Свети Прокопије синоћ су у Галерији „Божа Илић“ у Прокупљу у организацији Града Прокупља и цркве Свети Прокопије одржани традиционални „Духовни разговори” на којима је о теми „Слобода у литургијском искуству Цркве” беседио Епископ топлички Архимандрит Петар (Богдановић) викар Патријарха српског Порфирија.
У присуству градоначелника Прокупља Милана Аранђеловића са сарадницима и представника Православне Цркве владике нишког Арсенија, старешине манастира Тумана игумана Димитрија Плећевића као и свештенства нишког, топличког и свештенства цркве Свети Прокопије, Архимандрит Петар је рекао да му је велика част да има прилику да беседи о празнику који Прокупчани већ дуги низ славе у част свог заштитника Светог Прокопија, светитеља који се свесно жртвовао за народ показавши да ни једна жртва није велика када је у питању вера и слава у име Христа спаситења.
-Будите благодарни, радујте се и уживајте у благословима и даровима које вам Црква даје у даровима богослужења, у даровима литургије, даровима светачких дела, у даровима Светог јеванђеља у међусобном служењу, храните се тиме и видећете да је живот толико радостан да наше тело не може ни да прими ту количину радости, рекао је Архимандрит Петар и додао да је један од начина за такво благоугодно стање богуслужење и Света литургију, која је према његовим речима била и остаће приоритет црквене мисије, проповеди и жеље да се сви сједињујемо са Господом и да на тај начин будемо удеоничари спасења да очекујемо спасење и награду Божју као вечни живот.
-То је и оно заправо најважније, на шта увек позивамо све људе јер Света литургија нама даје идентитет као православним хришћанима и то је наша заједница са Господом коју ми нашем народу који се генерално, мислим на православне вернике који су већински народ у Србији, казао је Архимандрит Петар и додао да у тој маси постоји велики број људи који имају дубоку и живу веру у живога Господа али им мало фали верско образовања, што је нормално јер просто не можемо ми ни очекивати, нити је то нешто што је део пројекта цркве, јер наше је да сејемо, а Божије и људско је да се то прими и да расте, тако да смо ми као црква дужни да проповедамо истину вере и да упућујемо на оно што је најбитније а то је литургија, истакао је Архимандрит Петар.
Он је нагласио да су веронаука као и многи други сегменти, као што је проповед и посета домовима свештеника медији путем којих се сведочи реч Божија и покушава да допре до срца сваког човека, да свако буде позван јер позив на свету литургију је увек био и остаће увек приоритет црквене мисије, проповеди и жеље да се сједињујемо у заједницу са Господом и да на тај начим будемо удеоничари спасења, да очекујемо спасење и награду божију, вечни живот.
-Велика је жеља да човек дотакне Бога, да учествује у нечем што превазилази тмурну свакодневницу његовог живота, да осети тај дах вечности. Наша је дужност да људе усмеравамо и зато изнова и изнова наглашавам, људи много је битно да идемо на Свету литургију, да учествујемо на Богуслужењу, да се причешћујемо то је Господ нама оставио јер је он пре него је отишао у своју добровољну смрт страдањем оставио у аманет својим апостолима да се окупљају у спомен његов и име његово, у име његовог страдања и васкрсења и да се причешћују и да узимају хлеб и вино које на литургији постаје тело и крв Христова. То је нешто што нам је Господ оставио и то је та граница, можемо ми и три славе славити али ако не идемо на лиртургију и не причешћујемо се ми нисмо православни верници, истакао је у својој беседи Архимандрит Петар, викар српског Патријарха.
Он је даље подсетио да је готово читава једна епоха код нас обележена настојањем наших отаца да се искуство литургијског живота и вере Цркве покаже сагласним са логиком али вера се не рађа из логике већ из таинског сусрета слободе човека са Богом, речју из срца.
-Ми у сваком моменту и свакој прилици морамо имати веру у Бога а то је заиста тешко на један известан начин зато што смо маловерни, плашимо се али зато треба да понављамо свакодневно „Господ ме воли” и пробајмо да се удубимо у ту једну једину реченицу, јер то јесте исконска истина, јер Он је у тој љубави све дао за човека и живот је дао. Некад ми изгледамо себи мали и јадни јер ми јесмо ограничена мала и слаба бића али за Господа ми смо апсолутна вредност зато што смо купљени крвљу Христовом и он нас до те мере воли да је живот свој дао за сваког појединачно. Он није дошао да спасава уопштено свет него сваког човека понапособ, закључио је Архимандрит Петар.
Осврћући се на свој животопис рекао је да веру у Бога има од самих почетака још од времена кад му је мајка купила дечију библију, па све до неког момента кад је постао апсолутно свестан да је то његов прави и једини животни пут.
-У студентским данима кад сам много размишљао о свом посвећењу вери много ми је значио тадашњи мој, а сада нажалост покојни пријатељ, који је избегавши из Хрватске прошао јако тежак животни пут, велике муке и на крају нажалост био навучен и на дрогу. У својој жељи да се избави од те пошасти он се тада окренуо Богу и у том неком периоду га је Бог тако препородио да је постао свети човек, човек који је живео узвишеним духовним животом и тада је та његова жртва тај његов пут избављења и начин мени био узор, рекао је на духовним разговорима у Прокупљу Архимандрит Петар.
Он је даље објаснио да је данас младе људе тешко убеђивати у било шта и да то и не треба чинити по сваку цену и да то не иде тако, јер посао свештеника је да сведоче вери, да проповеда а они који желе и могу чуће Божје слово. Такође је рекао да децу не треба терати да се моле Богу већ да се за децу треба молити Богу, а да ће Он наћи начина да их усмери ка вери, да их штити и да им помаже.
-Највеће наше хришћанско дело је праштање, то су и речи мученика који су са радошћу прихватали страдање и праштали мучитељима, као наш Господ, јер кад опростимо некоме то је најача Божија порука, рекао је Архимандрит Петар.
У знак захвалности за учешће на овогодишњим славским свечаностима и за учешће у Духовним разговорима Град Прокупље и свештенство цркве Свети Прокопије Архимандриту Петру поклонили су пригодне и вредне иконе које му је уручио старешина прокупачке цркве Свети Прокопије протојереј отац Никола Илић.
Епископ топлички Архимандрит Петар (Богдановић) је oд 2014. године био је сабрат свештене обитељи манастира Тумане. Православни богословски факултет у Београду завршио је 2018. године а мастер рад на тему „Слобода у литургијском искуству Цркве” одбранио је 2019. године. Исте године његов чланак под називом „Физичка активност и предање Цркве” објављен је у Теолошким погледима, верско-научном часопису Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве. Докторске студије на Православном богословском факултету Универзитета у Београду уписао је 2019. године при Катедри за систематско богословље. Одликован је чином протосинђела 1. новембра 2020. године, а крајем 2021. постављен је за игумана манастира Горњка у Епархији браничевској. Уочи Ваведења 2022. године, горњачки игуман Петар удостојен је архимандритског достојанства.
