U Narodnom muzeju Toplice, održano je predavanje povodom obeležavanja značajnog istorijskog datuma, 111. godina od izbijanja Kolubarske bitke. O tome, ali i o Prokuplju u prvim godinama Velikog rata, govorili su prof. dr Saša Stanojević i muzejski savetnik Darko Žarić. Predavanju su, pored brojnih poštovalaca srpske istorije, prisustvovali i učenici Osnovne škole „Nikodije Stojanović Tatko“ i prokupačke Gimnazije.

-Povod za naše okupljanje jeste 111. godina od Kolubarske bitke, ali smo mi gledali da ga povežemo sa nekim prilikama, koje su se dešavale u Prokuplju i Toplici u to vreme, jer je ova bitka, kao završna borba, u toj takozvanoj Trećoj ofanzivi, imala značajne posledice ili refleksije na sve druge krajeve u Srbiji, pa tako i na ovom prostoru, rekao je u uvodnom delu izlaganja, o voj temi, prof. dr Saša Stanojević.

On je govorio i o nekim pojavama, procesima i događajima, koji su bili karakteristični za ovaj kraj nakon Kolubarske bitke, a koji su, kako je istakao, čak mala ekskluziva.

-S obzirom na najnovija istraživanja, koja sam obavio ja i neke moje kolege, možemo da upotpunimo neke istoriografske beline, kako mi kažemo, koje su negde već očigledno prisutne, kada je u pitanju Toplica u oslobodilačkim ratovima od 1912.-1918. godine. Najmarkantnije teme, koje su tiču ovog prostora jesu, znamo svi Toplički ustanak iz tog perioda ratova i znameniti „Gvozdeni puk“, ali ima tu i drugih procesa, koje bi valjalo objasniti, kako bi imali kompletnu sliku prostora Toplice u Prvom svetskom ratu, istakao je Stanojević.

On je naveo između ostalog i to da mi na primer ne znamo ništa, niti ima ijednog članka objavljenog o epidemiji tifusa, koji je onda u velikoj meri bio prisutan i na ovom prostoru.

-Ne znamo da su na prostoru Prokuplja bili stacionirani i zarobljenici austrougraske vojske, jedan odred. Na prokupačkom groblju je njih 158, to je jedna od novina, a umrli su u to vreme od tifusa. Ovaj prostor je bio i stecište mnogih izbeglica, koji su dolazili u južne krajeve, ondašnje Kraljevine Srbije, još onda kada je krenula ofanziva, naročito zbog toga što je u neposrednoj blizini Prokuplja bio Niš. On je u to vreme bio ratna prestonica Kraljevine Srbije, koji je bio i stecište svih ondašnjih dešavanja, naglasio je prof. dr Saša Stanojević i prisutne upoznao sa tadašnjim, poznatim pojedincima i prilikama, koje su se između ostalog odnosile i na zdravstvo, prosvetu i politiku i mnoge druge oblasti društvenog života.