Izuzetno veliko interesovanje proizvođača malina  izazvalo je  predavanje na temu „Malina, zašto i kako“ koju je organizovala firma za proizvodnju i preradu poljoprivrednih proizvoda „BOKI FOOD System“ iz prokupačkog sela Donja Toponica.

Na ovom naučnom skupu malinari  iz Vidovače, Belog Kamena,  Balčaka, Bučinca, Jovinih livada, Pasjače, Selišta, Prekadina, Gubetina i drugih prokupačkih  sela upoznali su se sa novim tehnologijama u  proizvodnji jagodičastog voća.

Osnivač i vlasnik „BOKI FOOD-a“, koji  je sa radom počeo  pre 21 godinu, Dejan Joksimović  ističe da je ovo četvrta godina kako se za kooperante organizuje stručno predavanja. Inače njegova firma  posluje sa  150 kooperanata sa područja opštine Prokuplja, Kruševaca i Leskovca.

-U poljoprivredi, a samim tim i u proizvodnji maline, kupine i jagode, svakodnevno su prisutne promene i novine. Da bi se išlo u korak sa svetskim proizvođačima ovog voća neophodna su predavanja i dodatna edukacija proizvođača, rekao je on dodavši da bez dobre i kvalitetne sirovine nema ni dobrog finalnog proizvoda.

Po proizvodnji maline,  koja u proseku iznosi i do 100 hiljada tona, Srbija zauzima jedno od vodećih mesta u svetu. Srpske sorte „vilamet“ i „miker“ prednjače na svetskom tržištu.

O novinama i praktičnoj  primeni naučnih dostignuća u proizvodnji maline govorio je prof. dr Slobodan Milenković, istakavši da je osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka prosečna proizvodnja maline po hektaru u Srbiji iznosila 20 tona.

-Mnogi faktori su uticali da se današnja prosečna proizvodnja  malina u našoj zamlji kreće u rasponu od osam do 12 tona po hektaru. Prirodni potencijali, znanje, primena novih tehnologija i rad u malinjacima mogu znatno da povećaju, ne samo prinose, već i kvalitet ovog voća, koje je izuzetno traženo na svetskom tržištu, izjavio je on dodavši da proizvodnja jagodičastog voća traži strpljiv i organizovan rad.

Prema njegovim rečima  odabir lokacije i analiza zemljišta su jedan od najvažnijih faktora za početak podizanja novih zasada.

Odabir sorte i kupovinu sadnica neophodno je izvršiti kod licenciranih proizvođača, rečeno je na predavanju i naglašeno da uz pravovremenu primenu agrotehničkih i zaštitnih mera može da se očekuje dobar i kvalitetad rod.

-Ništa brzo ni jeftino nema u poljoprivredi. Koliko je teško proizvesti, još je teže prodati, rekao je na kraju svog izlaganja Milenković.

O primeni novih sredstava za zaštitu govorio je Predrag Parizanović, a sistemima za navodnjavanje Mile Radisavljević.

-Dobro je da se površine pod zasadima maline, kupine i jagoda u našoj opštini iz godine u godinu povećavaju. Izuzetno je bitno što je ovom proizvodnjom krenuo da se bavi veliki broj mladih poljoprivrednika. Svako pradavanje, pa i ovo dobro mi je došlo jer na njima može mnogo toga da se sazna i primeni u praksi, rekao je Uglješa Čović koji je u selu Prekadin prošle godine  na površini od 1,3 hektara podigao nove zasade kupine, a ove godine planira da posadi jagode na površini od 80 ari.

Milutin Mutavdžić iz Dobrotića naglašava da  je i prošle godina prisustvovao ovakvom predavanju i da je zahvaljujući tome u svom malinjaku primenio određene novine.

-Primenom novih saznanja do kojih sam došao na prošlogodišnjem predavanju imao sam veći rod za 20 odsto, a i kvalitet maline je bio mnogo bolji, rekao je on i dodao da u narednom periodu planira da poveća površine pod ovim voćem.

Proizvođačima jagodičastog voća podeljen je i „Praktičan priručnik za opštu higijenu u berbi i transportu voća i povrća“, kao i „Program integralne zaštite maline 2018.“