U porti crkve Svetog Prokopija, sinoć je predstavljena monografija doktora filologije Snežane Milojević, javnosti poznate i kao pisca kratkih priča i putopisa. Ovoga puta ona je predstavila svoj dugogodišnji rad na prozi našeg nobelovca, u knjizi pod naslovom „Zakon zemlje – narativ o ženi u prozi Ive Andrića“.

Monografija se sastoji od devet studija koje se bave pretežno manje istraživanim proznim tekstovima ovog pisca, a sve je pročitano kroz savremene književne teorije – te se zato u vezi sa ovom knjigom može govoriti i o novom čitanju dobro poznatog pisca.

Ona se nije služila identičnim istraživačkim pristupom svakom literarnom uzorku, već je svaki od segmenata Andrićeve proze bio povod za korišćenje različite metodološke aparature, dok su pojedina istraživanja podrazimevala kombinaciju više teorijskih uporišta.

Iza ove naučne monografije stoje recenzenti, redovni univerzitetski profesori iz Novog Sada, Niša i Zagreba, a izdavač je Akadmska knjiga iz Novog Sada.

Na promociji knjige govorile su dr Danijela Kostadinović i dr Jelena Mladenović, a organizator programa bila je Narodna biblioteka „Rade Drainac“.

Profesor Filozofskog fakulteta u Nišu, Danijela Kostadinović, istakla je svoju radost zbog toga što je recenzent ovako posebne knjige o našem nobelovcu i rekla da je Snežana Milojević kroz lucidne analize pročitavanog, ukazala na razne aspekte ove teme – na istorijske, mitološke, ideološke i religijske elemente, kao i to da metodološka aparatura savremenih književnih teorija, nije oduzela sav uticaj pisca na čitaoca, ovoga puta učenog.

Doktor Jelena Mladenović, istakla je eruditni autorkin pristup temama kojim se bavila, koji u nekim segmentima prevazilazi okvire i književne teorije i istorije. Posebno se osvrnula na radove koji se tiču priča o kojima je malo pisano u našoj nauci, kao što su „Bajron u Sintri“, „Žena na kamenu“, „Igra“, „Žena od slonove kosti“, „Knez sa tužnim očima“ i slično. Ukazavši  da se u ovoj knjizi ne susrećemo sa banalnom aplikacijom književne teorije na tekst, već je sve na pravi način izbalansirano, zaključila je da je ova knjiga i mnogo više od onoga što je naslovom navedeno.

Sama autorka je istakla koincidenciju da je knjiga ugledala svetlost dana baš u godini kada se obeležava sto godina čitanja Ive Andrića. Daleke 1920. godine objavljeni su: „Put Alije Đerzeleza“, „Nemiri“ i „Eks ponto“.  Moto čitave monografije je citat iz „Eks ponta“ koji akcentuje razornu i nezaustavljivu moć onoga što Andrić naziva „zakonom zemlje“  – instinkt putenosti, koji može pomračiti i najbistriji um. Podsetila nas je na njenu prethodnu monografiju o Andriću i ukazala na niz novih tekstova koji  nisu obuhvaćeni ovom knjigom, jer joj tematski ne pripadaju, nagovestivši da ovo nije kraj njenog bavljenja Andrićem.

Monografiju Snežane Milojević mogu čitati đaci, studenti, ljubitelji lepe književnosti, koju po preporuci  onih koji su je predstavljali, treba čitati uporedno sa Andrićevim tekstovima.