Корисници Дома старих посетили Дневни боравак „Сунце“ у Водицама
17. октобра 2018.
Бесплатне саднице за топличке пољопривреднике
17. октобра 2018.
Прикажи све

Прокупачки малишани у Италији: Споразумевали се језиком чистог срца и посветили песму Скануу, Алмодију и Лакетићу

Кажу, одраслог човека лако је преварити, не треба пуно. Али децу… никако! Бар не ову данашњу. Знају данас малишани да процене ко је какав, ко је добар, а ко не, ко је искрен, пажљив. И тако се и понашају. На доброту узврате осмехом, загрљајем, пољупцем или… песмом.

Да, песмом. Попут оне коју је Катарина Јовановић, из прокупачке Техничке школе „15. мај“, уз помоћ њених другара који су боравили у Италији, на живописном медитеранском острву Сардинија, написала и посветила градоначелнику Олбије Ђан Пјер Скануу, његовом блиском сараднику генералу италијанске војске Албину Алмодију и народном посланику из Прокупља др Дарку Лакетићу.

“Председник Олбије има дар попут Бога. Обрадово је срца многа. Доктор Дарко и Скану значи да је срећа ту. Шта свако дете сања? То су узбудљива путовања”, почетак је песме коју је украсило шеснаесторо малишана из прокупачких основних школа, шеснаесторо малих Топличана, који су захваљујући народном посланику др Дарку Лакетићу и његовој доброј сарадњи и пријатељству са градоначелником Олбије Ђан Пјер Скануом, провели 10 незаборавних дана у Италији.

“Дошао је и тај дан, остварио се наш дечији сан. На крилима маште често деца лете, па кад порасту с осмехом се сете. Ми смо авионом летели и на Сардинију слетели. Тиренско море… то је лепота! Памтићемо Италију читавог живота”, написано на папиру, дечијим рукама украшено, намењено Скануу, Алмодију и Лакетићу. Има ли лепше повеље љубави и пријатељства?

На ово путовање, које ће деца заувек памтити, кренуло је њих седморо из хранитељских породица и деветоро из породица слабијег материјалног стања, четири наставника и педагога.

“Срећни смо били када смо бродом пловили. Убрзано срце куца возиће нас и подморница. Да видимо сирену као у сну потрудио се Ђан Пјер Скану. Да све буде као у бајци фино заслужан је и генерал Албино. Људима који имају велико срце велико ХВАЛА од деце из Топлице”. Деца из Топлице, мали људи чистог срца…

-Боравак у Олбији, административном центру Сардиније, био је пажљиво испланиран и са српске и са италијанске стране, а деца су примљена срдачно и, могу слободно рећи, са таквим почастима које приличе посети неке високе државне делегације, преноси своје утиске пратилац деце на путовању Милка Тошић, професор српског језика у Основној школи “Ратко Павловић Ћићко”.

Како додаје, не може да се замисли то одушевљење и радост деце која су по први пут летела авионом и први пут видела море.

-Та нова и узбудљива искуства, деца су делила брзо, чврсто се повезујући у једну сложну дружину. Била сам поносна на брзину којом су она учила и прилагођавала се новонасталим условима, као и на шарм и спонтаност којом су на пречац освојила домаћине, прича Тошић.

Током десетодневног боравка у једном од најживописнијих делова на планети, оази ретких примерака флоре и фауне, деца су имала прилике да уживају у лепоти медитерана, тамошњој кухињи, обиласку споменика културе, архипелага Ла Мадалена. Посебно и јединствено искуство за њих била је вожња бродом и туристичком подморницом, атракцијама за туристе из целог света који током године посећују Сардинију.

Домаћини су показали гостопримсто својствено јужњацима и децу обасипали пажњом, срдачношћу. Становници Сардиније готово на сваком кораку имали су за њих лепу реч, осмех и поклоне.

Преносећи утиске са летовања, деца се присећају обиласка градског Археолошког музеја и упознавања са богатим историјским наслеђем Сардиније, шетње медитеранским улицама, посете пијаци и тржним центрима, као и фасцинантног разгледања морског дна.

-Деца су се са Италијанима споразумевала на енглеском, а научила су и по коју италијанску реч, али њима језик није био ни потребан, јер језик пријатељства и отвореног срца сви су добро разумели, каже Тошић и подвлачи да су домаћини чинили све да деци испуне сваку жељу, како би им боравак у њиховом граду био што лепши и пријатнији.

-Било је то предивно путовање које никада нећу заборавити. Неизмерно сам захвална онима који су ми омогућили да видим толико нових ствари, да посетим места за која нисам ни знала да постоје. Захваљујем се и нашим наставницима који су били дивни према нама, преноси своје утиске са летовања Јована Шабић, ученица Основне школе “Никодије Стојановић Татко”.

Милица Дробњаковић, из исте школе, истиче да је то било предивно искуство и да су посебно снажан утисак на њу оставили људи који су се, иако странци, према њима понашали као најрођенији. Посебно је дирнута бригом коју су показали током њене кратке болести.

Јован Хаџић из Основне школе “Ратко Павловић Ћићко” одушевљен је италијанском кухињом.

-У почетку ми се нису свиђали, нарочито њихов мирис, плодови мора, шкампи, шкољке, италијанске пасте и сосеви да би ми се касније толико допали да ми сада њихов укус недостаје, прича кроз смех Јован, а његов школски друг Андреј Петровић додаје да су добили толико поклона, али да му је од свих најдражи фудбалски дрес у бојама италијанске репрезентације са његовим именом.

-На Сардинији сам научио да пливам, истиче поносно.

Како то по обичају бива, гости и домаћини разменили су поклоне. Тако су Италијани добили српске вунене, везом украшене чарапе и причу о краљу Петру Карађорђевићу и његовом путовању са српском војском преко Албаније, као и песму коју је у знак сећања и захвалности за доброту и незаборавно летовање доброчинитељима и домаћинима посветила Катарина Јовановић из прокупачке Техничке школе „15. мај“.

Народни посланик др Дарко Лакетић дирнут је песмом…

-Сам чин, када вам неко посвети песму, а посебно деца, изазива најдубље емоције. Читајући ове редове, осетио сам потребу малих људи да се захвале за све оно што је мој пријатељ Скану урадио за њих. Са толико емоција је ушао у ову причу. Возили су се подморницом, крстарили, обилазили разна места, купио им је кофере, мобилне телефоне, деца су уживала у италијанским специјалитетима. Све што је за њих урадио, показује какав је то човек. Људска громада! Изабрали смо да на путовање пођу малишани из социјално угрожених породица, оних са више деце и хранитељских, којима родитељи нису у могућности да приуште овако нешто. Драго ми је што сам те мале људе усрећио макар на 10 дана. Ово није крај. Сви заједно морамо да се потрудимо да усрећимо наше малишане јер веће среће од њиховог осмеха нема. Искористио бих прилику да захвалим Скануу на очинском односу према деци. Имати таквог човека за пријатеља је права ствар, закључио је народни посланик у Скупштини Србије др Дарко Лакетић.

Величина слова: