Прокупачки књижевни стваралац Зоран Перић је у Народној библиотеци „Раде Драинац“, љубитељима писане речи, представио своју другу књигу, која носи назив „Исијање“. Издавач књиге је „Интелекта“ из Ваљева, а ово је било њено премијерно представљање, на коме су говорили Драган Огњановић, Аца Видић и сам аутор.

Рукопис романа „Прича о искри“ је текст, који нам доноси причу о Сретену Јовановићу, уметнику, који у грубој реалности распада једне државе и вртлогу рата, који то доноси, покушава да оствари себе као биће, које воли и које је вољено. Аутор у „Исијању“ сведочи о причи повратника из рата, неког из чијих уста, одмах на самом почетку, излазе реченице о бесмислу рата, као ,,сулудој борби без победника“.
-Она је плод мог разочарења у стварност, која се дешавала деведесетих година. Написао сам је још тада и ставио у фиоку. То је једна ратна прича, која је из времена наших последњих ратова из деведесетих година. Иако ратна она носи светлу поруку, због тога је и њен назив „Исијање“, рекао је аутор.
Он је објаснио да је главни мотив књиге, како остати при светлу, односно при добром у лошим условима и исто таквом времену.
-Главни јунак је песник, човек који никако није за неку ратну причу. Он се случајно нашао у ратном окружењу и онда пратимо његову психичку страну кроз сва та дешавања. То најбоље објашњава овај цитат „Живот човека је само искра у пламену света, много искри сагори, а никад се не виде, тек се понека одважи на скок, лети кроз мрак, засветли и остави траг у оку“. Порука је да би сви требало да тежимо том светлу. Отприлике је то мотив књиге и порука коју сам желео да пошаљем, додао је Перић и овом приликом поручио да ће сваки читалац ипак сам наћи неку своју поруку.
Драган Огњановић и Аца Видић су се сложили да је роман изузетно добар, да је проткан смисленом емоцијом, коју је аутор вратио у средиште писања прозе, као и да се његова вредност огледа у томе што он у њему ,,враћа човека човеку“.
-Препоручујем вам да прочитате овај роман, који је дубоко антиратни. Он је антологија љубави, која успева да се пробије и буде од животне важности. Овде нема класичног краја романа, аутор нам оставља простор да га допишемо онако како ми, који га читамо, то желимо, истакао је Огњановић и нагласио да „Исијање“ заузима место у самом врху топличких романа које читао.

Аутор је роман посветио својим прецима, који су како је подвукао кроз своје судбине, увек остављали поруке љубави, као највећу вредност живота испреплетених ратним судбинама.
„На дну срца“ је његова прва збирка поезије, коју је објавио у издању Књижевног друштва „Филип Вишњић“ из Ниша. Људима који желе да га упознају, каже ,,читајте шта пишем, тако ћете најбоље знати све о мени“.