Još kao dete, znala sam da ću nekada biti ili pravnik ili novinar. Zanimale su me obe oblasti jer koliko god delovale različito, ipak su veoma slične. Novinar mora da bude pomalo i pravnik, jer kako bi u suprotnom znao šta može i sme da napiše a da prethodno ne proveri i ne snosi zakonske posledice. I obrnuto, smatram da pravnik, a pre svega dobar advokat, sudija, treba da imaju i onaj „šmek” koji krasi profesionalne novinare.

Tako je danas jedan lokalni portal objavio vest da „Grad Prokuplje nema načelnika a sada opet ni zamenika”. Obzirom da pratim i lokalne i republičke medije i volim da sam u toku sa svim dešavanjima (vraćamo se na ono da sam htela da budem pravnik ili novinar), po prvi put mi se desilo da ne znam o čemu se radi u tekstu. „Nemamo načelnika”, a ja konkurisala za to mesto! I imenovana od strane Gradskog veća za načelnika Gradske uprave Grada Prokuplja 17. aprila, što je istog dana objavljeno u Službenom listu grada Prokuplja! Naravno, celokupna procedura mog imenovanja je protekla u skladu sa zakonom jer „najbliži moraju da se vole a zakon mora uvek da se poštuje”.

Načelnik sam Gradske uprave od 17. aprila, a pre toga sam bila na mestu zamenika načelnika tri meseca.

Ovim putem, apelujem na novinare da prvo provere informacije a onda pišu tekstove kako građani ne bi bili dovedeni u zabludu. Jer svi smo na istom zadatku, svi radimo za grad i građane i oni u svakom trenutku treba da znaju istinu, ma kakva ona bila.