U okviru Drainčevih pesničkih susreta u Narodnoj biblioteci „Rade Drainac“ u Prokuplju  održana je književna tribina pod nazivom „Smisao poezije danas“ na kojoj su o aktuelnim pesničkim trendovima i budućnosti poezije govorili  književnici, književni kritičari, novinari i teoretičari književnosti.

O poeziji danas govorili su predstavnica Ministarstva kulture i informisanja i profesor na Fakultetu Dramskih umetnosti i Fakultetu umetnosti u Beogradu dr Divna Vuksanović, dr Jelena Mladenović asistent na Filozofskom fakultetu u Nišu i Vidak Maslovarić član Udruženja novinara Srbije i urednik kulturnog programa Tribine u Francuskoj 7. u Beogradu.

Otvarajući tribinu domaćin skupa direktor Narodne biblioteke „Rade Drainac“ Dragan Ognjanović je istakao da je tema o kojoj se govori veoma aktuelna jer je položaj poezije i kulture danas kod nas i u svetu uzdrman i jako složen pošto se  pod uticajem društvenih mreža i u odsustvu prave književne kritike mnoge stvari koje to ne zaslužuju danas proglašavaju za književnost i umetnost.

–Poezija je prva i najstarija književna forma u istoriji čovečanstva, mnogo starija od književnosti. Nju je čovek najverovatnije stvorio kroz rad, jer njena ritmika zapravo ima ritam radnih pokreta. Prve pesme nastale su u prirodi u vreme kad su poezija, filozofija i muzika bile jedno, jer i sam termin „poezis“ upućuje na muziku, kazala je dr Divna Vuksanović.

Ona je podsetila na vreme pra poezije i nastanka poetike u antičkim tragedijama i sva kasnija vremena renesanse poetske misli kada je poezija bila stub književnosti i vodilja mnogim generacijama koje su je čitale pisale i divile joj se.

–Nažalost to danas nije slučaj, jer se broj čitalaca i ljubitelja poezije, pa i broj pesnika jako smanjio, kazala je Vuksanović ističući komercijalizaciju poezije kao važnu stavku književnosti i poezije danas i u budućnosti. Prema njenim rečima na delu je takozvana „Četvrta industrijska revolucija“ o kojoj piše Klaus Švab, u okviru koje će se i književnost i poezija morati da uklope u mere industrijalizacije i komercijalizacije u oblasti svih estetskih umetnosti od pozorišta do mode, dizajna i arhitekture.

–Danas na guglu imate sajt pod nazivom „Poezija narodu“ gde  poeziju interpretiraju mladi glumci i putem koga široki auditorijum poštovaoca i ljubitelja poezije ima priliku da čuje najveće pesnike i njihova neprolazna poetska dela iz svih istorijskih epoha, istakla je Vuksanović zaključujući da će u budućnosti i poezija biti komercijalizovano eksploatisana sve do daleke budućnosti kada ona više neće biti ljudski proizvod, već će je stvarati kompjuteri.

–Ali tada više ni čovek sigurno neće postojati u ovom sada poznatom pojavnom obliku, zaključila je dr Divna Vuksanović.

Za razliku od naučnog stanovišta Vuksanovićeve, da će poezija kakvu poznajemo nestati u budućnosti, Vidak Maslovarić je mišljenja da će književnost, poezija i knjiga u doglednoj budućnosti ipak opstati, jer kako je rekao „Smisao života čoveka nije da živi večno, već da za života stvori nešto što će večno trajati“.

Maslovarić se zapitao u kojoj meri i kako neko može da prenese svoja uzvišena osećanja ako ne koristi pisanu reč i poeziju, ko danas čita poeziju i koliko društvene mreže mogu da promene jezičku strukturu poezije.

Prema njegovom mišljenju Poezija i pesnici danas su oslobođeni svih stega i imaju mogućnost da stvaraju najrazličitije poetske forme, pa čak i da im u tome pomaže  kompjuter koji može da piše poeziju i muziku i putem koga je sada  poezija mnogo dostupnija širem auditorijumu, ako se zna koliko je ljudi danas aktivno na društvenim mrežama.

Maslovarić je izneo podatak da je danas oko 1.800 pesnika i književnika učlanjeno u Udruženje književnika Srbije i da to govori o tome da poezija kod nas neće nestati, bar ne u dogledno vreme. Takođe je podsetio da kinesko Udruženje književnika broji 1.800.000 članova, što bez obzira na milijarde Kineza daje nadu da će poezija i u svetu opstati.

O budućnosti poezije govorila je i dr Jelena Mladenović koja je rekla da se protivi „strahu za kulturu“ koji zagovara mišljenje  da će sve jednom nestati i poezija i književnost i da će je preuzeti roboti.

Ona je istakla da umetnost ima duboko naglašenu humanističku sferu i da zbog toga nikada neće doći do preuzimanja poezije i književnosti od strane mašina koje nisu sposobne da proizvedu emociju.

–Autentična poezija i književnost svakog doba bila je važna za stvarnost u kojoj se živelo, a ona se prenosila kroz istoriju i književna dela, tako da danas čitajući klasike možemo da doživimo i emocije koje su u njima satkane, kazala je Mladenović.

Prema njenim rečima kakva god da je bila poezija i pesnički meta jezik, bilo da se govorilo o klasicizmu ili metaforičkoj stvarnosti u poeziji, uvek je u njen pojavni oblik emocija bila duboko usađena i prepoznatljiva čitaocu do koga je lako nalazila put.

-Mašina nikad neće moći da spozna osećajnost koja je samo ljudska, tako da će poezija uvek biti samo humana, a poezija koja bi bila vezana za kompjutere i robote dala bi potpuno drugačiju nehumanu osećajnost, zaključila je dr Jelena Mladenović.