Синоћ је у Народној библиотеци „Раде Драинац” у Прокупљу одржано књижевно вече песникиње Каје Панчић-Миленковић, књижевнице и новинарке из Пирота.

Током ове занимљиве поетске сесије промовисане су њене две последње збирке „Лица љубави“ и „У два корака“ објављене 2021. године.

Присутне је најпре поздравио директор библиотеке Драган Огњановић који је изразио задовољство што у нашој средини има част да поздрави и угости песничко име каква је ауторка поменутих издања, признато и познато међу песничким ствараоцима у Србији.

Говорио је и рецензент издања професор Милош Соколовић осврћући се на обе збирке, различитих жанрова али писане истом поетском вокацијом и сензибилношћу.

Он је истакао да се у књизи „Лица љубави” као што и само име каже, ауторка бавила различитим аспектима љубави и најразличитијим облицима и лицима која она узима и може да поприми, док се у другој књизи „У два корака” она бави рефлексивном поезијом кроз јако занимљиве лирске минијатуре.

Љубитељима писане речи обратила се и сама ауторка представљајући најновије збирке читањем песама по свом избору.

Песникиња Каја Панић-Миленковић за пола века, колико се бави поезијом, написала је пет збирки  различите провенијенције и жанрова.

Говорећи о свом стваралаштву она је нагласила да пише и родољубиву поезију, што је и реткост у данашње време, али и социјалну и сатирично ангажовану поезија.

У њеним песмама има много размишљања о љубави, много животних истина до којих ауторка долази чулима, осећајући живот у различитим срединама и под различитим околностима.

Каја Панић-Миленковић је завршила Филозофски факултет Универзитета у Нишу, одсек социологија и од 1987. до 1999. године радила је у просвети и живела у Урошевцу на Космету, да би се 1999. године преселила у Пирот где и данас живи и ради као новинар у недељнику „Слобода”.

До сада је објавила збирке поезије Први дан говора (1994.), Божји цвет (1995.), Мера (1996.), Час новије историје (2016.), Бескућник у излогу (2017.), У два корака (2021.), Лица љубави (2021.)

Добитник је више награда и признања за свој књижевни рад међу којима су Косовски божур, Златни печат правитељствујушчег совјета сербског, Драгојло Дудић, Венедикт Цреповић и Стојан Степановић, а добила је и „Микину чашу” коју Нишки културни центар додељује у знак сећања на идејног творца Књижевне колоније Сићево, писца Михајла Игњатовића.