Povodom obeležavanja 109. godišnjice Topličkog ustanka, u Prokuplju je danas održana državna ceremonija, u organizaciji Odbora za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Vlade Republike Srbije i Grada Prokuplja.

Na Trgu Topličkih junaka, uz najveće državne i vojne počasti, vence na spomenik Topličanima palim u ratovima 1912-1918. i žrtvama u Narodnom ustanku 1917.godine, položili su predstavnici Vlade Republike Srbije, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Vojske Srbije, predstavnici Ministarstva odbrane, Ministarstva unutrašnjih poslova, Topličkog upravnog okruga, Grada Prokuplja, kao i brojna boračka udruženja i organizacije.

Njegovo visoko preosveštenstvo Mitropolit niški Arsenije, sa sveštenstvom crkve Sveti Prokopije, služio je parastos za sve poginule vojnike i stradale u ustanku.

Obeležavanju 109. godišnjice Topličkog ustanka prisustvovala je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Milica Đurđević Stamenkovski, koja je istakla da danas obeležavamo godišnjicu koja nas podseća zašto Toplicu nazivaju kolevkom Gvozdenog puka.

-Prolazeći ovim krajevima, potpuno je opravdano uvek skinuti kapu sa temena i pozdraviti sve one generacije koje su iza nas, među kojima su neki savremenici. Nema rata i nema stradanja koje je ovaj kraj zaobišao. Nema bojeva, nema bitaka ni ustanika i svih nesreća i stradanja koje ovaj narod nije na svojim plećima izneo. I evo i sada, u poslednjem ratu, hiljade Topličana odazvalo se da brani otadžbinu, i da potvrdi da su dostojni preci ovih predaka kojih se danas sećamo. Zamislite kako je izgledala Evropa u Prvom svetskom ratu. Porobljena, slomljena, izmorena, prebrojavala je samo kosti svojih žrtava. Niko tada nije mogao ni da pomisli da će u jednoj okupiranoj zemlji započeti buna i ustanak. I tada, kada se 1915. godina naša vojska povlačila preko Albanije, propagandni mediji u okupiranoj Srbiji, ali i oni tamošnji u Beču, pisali su da Srbije više nema. Da ona više ne postoji i da se više nikada neće vratiti na geografske mape sveta. Oni su o tome pisali, a ovaj narod ovde je trpeo i čekao trenutak kada će ponovo podići barjak slobode i demantovati sve te natpise. Ovo je bio prvi, jedinstveni i jedini ustanak u jednoj porobljenoj zemlji tokom Prvog svetskog rata i podigli su ga naši Topličani, naši preci, koji su pokazali da istoriju ne pišu veliki, nego mali sa velikim srcem, istakla je ministar Đurđević Stamenkovski i dodala da srpski narod zna ko je i šta je i da se zato bori da sačuva mir, slobodu, nezavisnost, suverenitet, samostalnost i pravo da bude svoj na svome.

-Ne slavimo prošlost da bi smo u njoj živeli, nego da bismo iz nje učili. Toplički ustanici, učesnici Gvozdenog puka, naši preci, evo vaših potomaka, nisu nas slomili i niko nas neće slomiti nikad, dodaje ministar Đurđević Stamenkovski.

U ime domaćina, Grada Prokuplja, prisutne je pozdravio gradonačelnik Miroslav Antović.

 -Prošlo je više od jednog veka od Topličkog ustanka, tačnije, mi danas obeležavamo 109 godina od tog događaja. Mnoge generacije su prolazile i klanjale se pred ovim spomenikom, podignutog u čast heroja Topličkog ustanka, ali i junacima Balkanskih ratova i Velikog rata. U našim srcima i nakon toliko godina osećamo ponos. Ponos, jer iako je ustanak ugušen u krvi, Topličani, Pustorečani, žitelji jablaničkog kraja, nisu pobeđeni. Ti srpski junaci, kao i ceo naš narod, ni tada nije pao, već se kao mnogo puta pre, ali i kasnije kroz čitav 20.vek, iz krvi svojih junaka uzdigao u pobedničke visine. Toplički ustanak pokazao je da pesma slobode najjače odjekuje iz srca junaka, koji su svoje živote položili za nju. Zato je Toplički ustanak bio čin junaštva, nepokorenosti i dostojanstva, koje mogu da imaju samo ljudi kojima je osećaj i reč sloboda veći i značajniji od sopstvenog života. I te 1917. godine, kod našeg naroda preovladala je žeđ za slobodom, za tim srpskim znamenjem, koga mi nosimo pre svega u našim grudima, rekao je gradonačelnik Prokuplja Miroslav Antović.

Govoreći o Topličkom ustanku, podseća na srpsku mladost predvođenu Kostom Vojinovićem i Kostom Pećancem, koja je krenula da se suprostavi bugarizaciji srpskog stanovništva.

-Nisu zaboravili zavet koji su ostavili kosovski junaci, hajdučke četovođe, ali i njihovi očevi i starija braća, koji su od 1912. godine stavili pušku o rame i ratovali za slobodu Srbije.  Borili su se hrabro i mi se zato danas klanjamo njihovoj žrtvi, jer su sami izabrali da ne budu gubitnici, već ponosni pobednici, u odbranu časti svoga roda. Iako mladi, znali su svoj put, jer su im ga preci ucrtali. Nisu prihvatili tuđe ime, tuđe pismo, a po najmanje da stanu u stroj tuđe vojske. Usprotivili su se bugarizaciji, naglasio je Antović i podsetio da je prvi poziv na juriš krenuo iz sela Mačkovac kod Kuršumlije. Takođe podseća na slavna imena žena koje su tada stajale uz svoje sinove i muževe i čija je hrabrost bila jednaka borcima na frontu.

-Nije jedina, ali je Angelina Ilić Prokupčanka, osnivač Crvenog Krsta i Kola srpskih sestara u Prokuplju, sve vreme okupacije, a posebno u vreme ustanka pomagala ustanicima. Zarobljena je i mučena u bugarskim logorima. Preživela je i sa solunskog fronta dočekala svog supruga. Mnogo je priča o junacima tog doba, znanih i bezimenih. Zato ih se setimo, i treba da se ponosimo, da idemo istim putem, da ne damo Srbiju i svoju Toplicu, već da radimo i gradimo bolji život i zemlju vrednu i dostojnu svakog njenog stanovnika. Da stvaramo grad po volji svojih žitelja, grad u kome ćemo da nastavimo da  gradimo puteve, vrtiće, savremene bolnice i škole. Mi smo za ove ciljeve zajedno sa predsednikom Aleksandrom Vučićem dobili poverenje našeg naroda. To je volja, poverenje i mogućnost za koju su naši preci dali život, u svim bojevima, od Kosovskog, preko ustanka, u dva velika svetska rata, pa i u Topličkom ustanku. Mi to ne smemo i ne možemo da zaboravimo, naglašava gradonačelnik Prokuplja Miroslav Antović.

U programu obeležavanja 109. godišnjice Topličkog ustanka učestvovao je Dečiji hor Muzičke škole „Kornelije Stanković“, glumci Doma kulture, koji su izveli dramski prikaz „Žene u topličkom ustanku“ po tekstu Srđana Živkovića. Autorsku pesmu „Toplički zavet“ govorila je književnica Božica Velousis, članica Kulturno-prosvetne zajednice Srbije.