Ministar kulture u Vladi Republike Srbije Vladan Vukosavljević, danas je u prisustvu velikog broja poštovalaca lika i dela poznatog i značajnog srpskog pesnika Rada Drainca, otvorio Spomen-sobu njemu u čast.
Tim povodom dobrodošlicu u Književno- memorijalnoj postavci „Drainac“, prisutnima je najpre poželeo rukovodilac projekta direktor Narodne biblioteke „Rade Drainac“ u Prokuplju Dragan Ognjanović.

-Ovo je rezultat i zajedničko delo jednog velikog tima, koji je mesecima radio na ostvarivanju ideje o ovoj postavci. Konačni rezultat našeg rada, često i različitog viđenja postavke, nastao je kao rezultat kreativne borbe, u kojoj je najbolje rešenje prihvaćeno. U izradi postavke od neprocenjive pomoći bilo je učešće Muzeja Grada Beograda, Narodnog muzeja Toplice i zaposlenih u prokupačkoj Biblioteci. Otvaranjem Književno-memorijalne postavke „Rade Drainac“ ostvaren je san generacija topličkih pesnika, rekao je Ognjanović i dodao da beskrajnu zahvalnost duguju Ministarstvu kulture i Ministarstvu pravde na podršci i finansiranju ovog projekta, kao i Gradu Prokuplju, koji ih je takođe maksimalno podržao.

Autorski tim, koji je radio na ovoj postavci jeste muzejski savetnik Jovan Mladenović, istoričar Darko Žarić, grafički dizajneri Stevan Bošković i Željko Cajić, recenzent Goran Maksimović i direktor prokupačke Biblioteke Dragan Ognjanović.
Govoreći o važnosti realizacije ovog projekta Maksimović je naglasio da je on jedna od najvećih i najvažnijih stvari, koja je urađena za ovu 50. jubilarnu manifestaciju „Drainčevi susreti pesnika“.
-Ona je nešto što ostaje trajno gradu Prokuplju i njegovim stanovnicima. Već smo čuli da se ovde, na jugoistoku Srbije, formira jedna mreža muzeja književnosti. U Nišu imamo dve postavke, Stevana Sremca i Branka Miljkovića, u Prokuplju Rada Drainca, ali nećemo se zaustaviti na tome. Imamo planove da dalje nastavimo, pa je sledeći grad koji će dobiti ovo što su danas Prokupčani dobili Pirot i njegovi stanovnici. I on će dobiti spomen sobu posvećenu književnicima tog kraja, istakao je Maksimović i poručio da će i onda ići dalje, sve dok u svih osam okruga Jugoistočne Srbije, ne naprave po jednu književno-memorijalnu sobu, jedno hodočašće za sve one koji vole književnost, kulturu, vole da čitaju i uživaju u memorijalnim postavkama i u njima održavaju najrazličitije književne programe.

Gradonačelnik Prokuplja Aleksandar Simonović je izrazio veliko zadovoljstvo i naglasio da se ponosi time što je u Prokuplju zaživeo jedan ovakav nesvakidašnji kulturni prostor.
-Književno-memorijalna postavka „Drainac“ jeste prvi kulturni sadržaj ovog tipa u Topličkom okrugu. Grad Prokuplje je u godini dvostrukog jubileja 50. godina Drainčevih susreta i 120. godina od rođenja Drainca, prepoznao značaj otvaranja postavke o ovom velikom pesniku i njegovom delu. Ona nije samo muzejski prostor, već je nešto mnogo više-mesto u kome će se poetskim nadahnućem oplemenjivati generacije i mesto, koje će većina turista koja dođe u Prokuplje, želeti da vidi i sazna ponešto o velikom Draincu, istakao je gradonačelnik Simonović i zahvalio se Ministarstvu kulture i Ministarstvu pravde, što su pomogli da se izgradi ovo svetilište poezije i književne boemije.
Ovom prilikom je direktor prokupačke Biblioteke uručio jubilarnu plaketu ministru Vukosavljeviću, kao i statuetu Rada Drainca, kakva se zasad jedino nalazi u ovoj Književno-memorijalnoj postavci, posvećenoj velikom topličkom i srpskom pesniku.
Ministar se zahvalio na poklonima i poručio da je današnji dan veliki- mali dan srpske kulture, objasnivši da je mali zato što liči na sve druge dane, a veliki u simboličnom smislu.
-Veliki jer je svako ulaganje i pomeranje kulturnih granica, njihovo proširivanje i unapređivanje, veliki događaj za čitavo naše društvo. Kada su pre 120. godina, skromni i dobri ljudi, kakvi obično potiču iz ovog kraja, Rumenija i Nedeljko, dobili sina, niti oni, niti bilo ko drugi, nije mogao da pretpostavi, da će se njihov slabašni sin za dvadestak godina zaodenuti cvetom jednog od prinčeva srpske poezije. Život Drainca podsećao je na vek u koji je ušao. Hirovit, plahovit, nesiguran, talentovan, izazovan, hrabar, podsticajan, sklon eksperimentima i rizicima, sklon svakoj vrlini, ali i ponekom grehu. Život ovog pesnika i jeste velika simbolička tema srpske poezije, književnosti i kulture, uz izvesna pojednostavljenja. Sudbina Drainca može se na neki način vezati i za sudbinu čitavog srpskog naroda, za njegova stradanja i podvige. Drainac je svojim delom obeležio ne samo svoj rodni kraj, Prokuplje i okolinu, već i čitavu Srbiju i srpsku kulturu, podvukao je ministar kulture Vukosavljević.

On je ovom prilikom poručio, da jedni na druge treba da gledamo kao da smo deo istog organizma, objasnivši da su za srpsku kulturu jednako važni i Simo Matavulj i Bora Stanković i Branko Ćopić i Stevan Sremac i Rade Drainac.
-Srpski kulturni prostor, koji živi sa drugim prostorima drugih kultura, prožima se i dopunjava. To je prostor na kome je srpski narod, tokom svog dugog istorijskog trajanja, ostavio nesumnjive tragove svog materijalnog i nematerijalnog kulturnog nasleđa. Tom kulturnom nasleđu značajno je doprineo i veliki pesnik Rade Drainac. Prokuplje i okolina vrlo su dobro poznati srpskom narodu, ali i drugim narodima po skromnosti, čestitosti, ali i hrabrosti. Drainac je poneo duh ovog kraja, njegovu srčanost, maštovitost, duhovnu i kreativnu snagu i pretočio ju je u nezaboravne stihove. Otvaranjem ovog prostora generacije koje žive sada, ali i one koje će tek doći posle nas, imaće priliku da u njemu steknu neka nova znanja, nove utiske i dožive nove i lepe emocije. Ovaj projekat je dokaz da smo stvorili neke nove, male kosmose znanja i duhovnosti iz kojih će proisteći novi podvizi i pobede za dušu našeg naroda i za napredak njegove kulture, zaključio je ministar kulture u Vladi Republike Srbije Vladan Vukosavljević i poručio Prokupačnima da u narednim godinama, u zdravlju i blagostanju, koriste Spomen sobu „Drainac“.
U njoj je posle samog otvaranja održana promocija knjige izabranih pesama Rada Drainca na francuskom jeziku, pod nazivom Rade Drainac-Bandit ou poete. Na promociji su govorili prevodilac Boris Lazić, recenzent Miljurko Vukadinović i urednik Dragan Ognjanović.