Ove godine navršava se 101. godina od formiranja Udruženja rezervnih vojnih starešina Srbije, formiranog nakon završetka Prvog svetskog rata.

Ovo udruženje  formirano je 15. septembra 1919. godine u Beogradu, a njegov prvi predsednik bio je vojvoda Stepa Stepanović, legendarni komandant Druge srpske armije u Cerskoj bici.

Za počasnog, doživotnog predsednika tada je izabran regent Aleksandar Karađorđević, Vrhovni komandant srpske vojske.

–Organizacija rezervnih vojnih starešina stvorena je zapravo u proboju Solunskog fronta, gde su Vojsku Srbije pored vojnika i redovnog oficirskog sastava činili i rezervni oficiri i podoficiri. Od tada do danas naša organizacija prošla je mnogo ratova i podnela teške žrtve. Njeni članovi, časni oficiri srpske vojske učestvovali su u svim borbama, u oslobođenju naše zemlje. Sa ponosom tvrdim da nema vojne organizacije koja može da se pohvali da postoji više od jednog veka, rekao je, povodom obeležavanja godišnjice osnivanja, predsednik  Udruženja rezervnih vojnih starešina Prokuplja, Sandre Petkoski.

Prema njegovim rečima, film „Marš na Drinu“ na najbolji način odao je  priznanje rezervnim starešinama koji su u Prvom svetskom ratu, od njegovog početka do Solunskog fronta, proneli slavu srpske vojske.

-Posle velikih pobeda srpske vojske, tadašinji predsednik srpske Vlade, Nikola Pašić, ministri u Vladi, diplomate, univerzitetski profesori, lekari, advokati, inžinjeri i najveći deo ondašnje inteligencije, imali su čast da podnesu molbe za prijem u Udruženje rezervnih vojnih starešina Srbije, istakao je Petkoski.

Podsećajući na slavne, ratne dane začetaka ovog udruženja, naglasio je da je Srpska vojska u sadejstvu sa saveznicima, u nezadrživoj ofanzivi od 15. do 17. septembra 1918, probila Solunski front na Kajmakčalanu, na današnjoj severno makedonsko-grčkoj granici na visini od čak 2,500 metara nadmorske visine.

–Za 45 dana, srpska vojska pod borbom, stigla je na Savu i Dunav, prešavši oko 600 km za 165 dana. Na Soluskom frontu poginulo je 9.303 ratnika, a ratna šteta merila se milijardama dolara. Onesposobljeno je  58 odsto  industrijskih preduzeća,  gotovo 100 odsto oštećeni su rudnici metala i uglja. Porušeno je 12.000 tona mostovnih konstrukcija na celoj teritoriji Srbije, odneto je 1.610 tona zlata,  3.100 tona srebra, 24.600 tona bakra, 2.970 tona olova, 150.000 tona pirita, 500.000 tona lignita, 220.000 tona kamenog i mrkog uglja. Stočni fond i poljoprivredna dobra uništena su 70 odsto, a broj radnika u Srbiji je tek 1923. godine dostigao broj iz 1910, podsetio je Sandre Petkoski.

Srbija je, prema podacima  Konferencije mira u Parizu 1919. u Prvom svetskom ratu  izgubila 1.247.435 ljudi, odnosno 28 odsto celokupnog broja stanovnika.