Ulica Vojvode Mišića, kod Gimnazije, u centru grada… Jednom je asfaltirana, pre više decenija, i nikada više ništa na njoj nije rađeno. Neravnine, rupa do rupe, pa još kad se one ispune vodom posle kiše… Muka za vozače, ali i za pešake. Oni kojima se nije toliko žurilo, i koji nisu imali automobil za „bacanje“, trudili su se da zaobilaze ovo mesto u širokom luku, što bi se reklo „preko preče, naokolo bliže“… Ali bilo je i onih mučenika koji su prosto morali ovde da prođu, usput se moleći svim svecima da im udarna rupa ne polomi felnu. I pritom vodeći računa da, ako je pala neka kišica, ne okupaju slučajnog prolaznika, učenika…
I tako, više decenija. Do pre nekoliko dana, kada je Ulica Vojvode Mišića napokon rekonstruisana!
Završeno je kompletno asfaltiranje, u dužini od oko 200 metara, od Tatkove ulice do Ratka Pavlovića i od Ratka Pavlovića do Strahinjića Bana, a u toku ove građevinske sezone biće odrađeni i ivičnjaci i trotoari. Nije se radilo sve odjednom, obzirom da su u pitanju dve javne nabavke, jer kako su kazali nadležni u Gradu, oni koji rade asfalt, ne rade i behaton ploče, i obrnuto. A behaton ploče, koje će inače biti postavljene na trotoarima, smanjiće troškove usled kasnijih eventualnih vodovodnih kvarova jer se asfalt neće seći, već će se samo zameniti ploča.
Sa završetkom druge faze, Ulica Vojvode Mišića biće kompletno rekonstruisana. Lakše vozačima, lakše pešacima, i plus lepo za oko…
Tako i treba da bude u jednom gradu, a Prokuplje je taj status dobilo. Sada treba svi zajedno da se potrudimo da se to polako realizuje i u praksi, počev od ulica, preko parkova, ustanova, do osnovne kulture i ponašanja na javnom mestu.
