Povodom obeležavanja slave u čast Svetog Save prvog arhiepiskopa srpske Pravoslavne crkve i sveca, u prokupačkom Domu kulture održana je tradicionalna svečana Svetosavska akademija na kojoj su najzaslužnijim građanima iz oblasti prosvete, zdravstva i kulture uručene “Svetosavska povelja” i “Svetosavske zahvalnice”.

Akademiji su pored laureata prisustvovali načelnik Topličkog upravnog okruga Zlatan Miljković, predstavnici Crkve, Vojske Srbije, zamenik komandanta Kopnene vojske Srbije general major Slađan Stamenković, predstavnici policije, predstavnici opština Topličkog okruga i Grada Prokuplja.

Prisutnima se najpre obratio otac Dejan Krstić rektor Bogoslovije “Ćirilo i Metodije” u Nišu besedom o liku i delu Svetog Save koji je rekao da je Sveti Sava naša velika priča nikad do kraja ispričana i naglasio da svi Srbi znaju o njemu po nešto ali niko ne zna sve, jer je njegova biografija ujedno biografija sveta i crkve i svetske istorije.

Govoreći nadahnuto o Svetom Savi kao istorijskoj ličnosti “kao najlepšem srpskom detetu darovanom Bogu i najlepšem srpskom liku kroz koji se Bog nama pokazuje”, kao što je rekao Vladika Nikolaj Vladimirović on je istakao da je Sveti Sava u zlokobnim dobima mirio zavađenu braću, u srpskim seobama njega smo nosili kao najveću svetinju, jer ni jedno srpsko pokolenje nije bilo bezbrižno ali su ga sva slavila i radovala mu se.

– Od Svetoga Save niko nas nije lepše svetu predstavio i sa svetom pomirio. Gde se on pojavljivao tamo su tuđini postajali srodnici, neprijatelji prijatelji a razbraćeni braća. Sveti Sava je po načinu mišljenja savremeniji od naših savremenika kao da mi živimo u njegovo, a ne on u naše vreme i zbog toga on nije naša prošlost već naša budućnost. Cilj Svetog Save je bio da njegova zemlja bude zemlja slobodnih ljudi i želeo je svetu, a ne veliku Srbiju stvarajući državu za potrebu ljudi, a ne za interese države on se borio protiv svake prisile i ratova, gradeći crkvu Božju celog svog života. Zato je Sveti Sava svetionik naš na putu ka svetloj budućnosti. a na kraju tog istorijskog procesa dočekaće nas on u svetlosti carstva Hristovoga kome svi težimo, zaključio je u svojoj besedi otac Dejan Krstić.

Prisutne je pozdravio i obratio im se i domaćin svečanosti načelnik Topličkog upravnog okruga Zlatan Miljković koji je naglasio da je Svetosavlje zapravo organska povezanost crkve države i naroda, jedna kompleksnost između duhovne, svetovne vlasti i naroda, onako kako je to bilo u doba Nemanjićeve Srbije, i onako kako bi to moglo da bude i danas ako bi se ugledali na naše slavne pretke.

-Zato je po meni simbol Svetosavlja upravo mesto gde se srpski narod, država i crkva ujedinjuju najveća verska građevina na Balkanu, kuća našeg duhovnog oca, Hram Svetog Save, mesto gde se sva tri činioca okupljaju u teškim trenucima. Znam nećemo se složiti ni oko toga, jer je poznato da se Srbi retko ili nikako ne slažu ni oko čega. Ne slažemo se ni oko Kosova koje je naše najveće državno pitanje, koje naročito zahteva jedinstvo, pa zašto bi smo se složili oko simbola.

Neko će reći da je simbol Svetosavlja Hilandar jedini srpski manastir na Svetoj Gori, koji je Sveti Sava podigao zajedno sa ocem Stefanom Nemanjom, Svetim Simeonom u kome je on kasnije i upokojen. Drugi će tvrditi da je simbol svetosavlja manastir Studenica u kome je sveti Sava napisao Studenički tipik, prvi ustav naše crkve. Treći će reći da je to manastir Žiča u kome je održan Crkveno-državni sabor na kome je svog brata Stefana krunisao za kralja, kada je Srbija postala kraljevina, a Stefan Prvovenčani prvi srpski kralj.

Hram Svetog Save je simbol jedinstva naše vere naroda i države jer su upravo na tom mestu Turci spalili Savine mošti, želeći da ga fizički odvoje od naroda, odnosno od vere i nacije. Nije Sinan paša znao da je Sveti Sava duhom povezan sa svojim narodom. Nisu to znali ni Austrougari kada su zabranili da se se proslavlja po srpskim školama, nisu znali koliko su Srbi vezani za svog duhovnog oca, a sve što je duhom vezano to je bezvremensko i večno, rekao je Miljković i dodao:

-Znam koliko sve vas boli kada vidite da u Srbiji udari brat na brata, da ne dele isto mišljenje i da je nekima milije tuđe od svojega ali hajde da se jednom ugledamo na slavne pretke Nemanjiće, da se jednom izmirimo između sebe i da brata zovemo bratom.

Jedinstvo je našoj naciji nakon mnogo godina lutanja preko potrebno, jer ako ujedinjeni krenemo u podizanje zemlje i nacije onda možemo svog duhovnog oca da pratimo i kroz ostale oblasti koje je stvorio na ovim prostorima, kroz prosvetu, nauku i zdravstvo. Danas kad jačamo našu zemlju dužni smo da budućim generacijama ostavimo svetli primer ujedinjenja i prosperiteta po kojem će nas pamtiti. Jer samo ako se složimo i obožimo imaćemo šansu i da se umnožimo, zaključio je Zlatan Miljković.

Na Svetosavskoj Akademiji uručena je “Svetosavska povelja” koja je ove godine dodeljena profesoru doktoru Nenadu Arsoviću sa Medicinskog fakulteta u Beogradu i direktoru Klinike za otorinolaringologiju Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije, poreklom iz topličke Male Plane.

Uručene su i četiri Svetosavske zahvalnice, Mariji Timotijević, pijanistkinji iz Prokuplja, Milici Andrejev, doktorantu Prirodno matematičkog fakulteta u Nišu i direktoru srednje škole u Žitorađi, harmonikašu Nemanji Radosavljeviću iz Kuršumlije i glumcu Miroljubu Miroviću – Faciru koji se 50 godina uspešno bavi glumom i kulturom i jedan je od osnivača prokupačkog Amaterskog pozorišta „Hranislav Dragutinović”.

U ime nagrađenih prisutnima se obratio profesor Nenad Arsović koji se zahvalio i rekao da ga je mnogo obradovala “Svetosavska povelja” koja mu je dodeljena u rodnom kraju njegovog oca Aleksandra Arsovića, diplomiranog inženjera rudarstva koji je obožavao svoj rodni kraj pa je i decu naučio da ga istom ljubavlju vole.

-Postoje razna priznanja manja i veća ali je najdraže ono koje dođe iz kraja iz koga potičeš i to sa imenom našeg najvećeg prosvetitelja i rodonačelnika naše Pravoslavne crkve – Svetog Save. Privatno, rodbinski sam vezan za Toplički kraj, a i moja profesionalna saradnja sa kolegama, lekarima iz Toplice uvek je bila odlična i klinika koju vodim bila je i biće otvorena za sve pacijente i kolege iz Topličkog okruga, što je i doprinelo da Podružnica Srpskog lekarskog društva sa sedištem u Prokuplju mene predloži za ovo veliko priznanje, a da mi ga Toplički okrug dodeli. U toku svoje karijere stalno sam pratio dešavanja u zdravstvu u Toplici i pratio društveno ekonomski razvoj ovog dela Srbije koji je sada jako vidan. Smatram da je učinjen veliki napor po pitanju zdravstvenog obrazovanja i zaštite stanovništva, a rekonstrukcija prokupačke bolnice će vidno olakšati podizanje zdravstvene zaštite na još veći nivo, kazao je profesor Arsović.

On se još jednom zahvalio na dobijenom priznanju i dodao da nema uzvišenijeg priznanja za jednog čoveka od “Svetosavske povelje” i pohvalo organizaciju Akademije u čast Svetog Save u Prokuplju.

-Zahvaljujem se u ime svih dobitnika Svetosavskih priznanja na ukazanoj počasti i mogu da kažem da nam ta priznanja prijaju ali nas i obavezuju da u svom budućem radu budemo još posvećeniji i uspešniji, kazao je profesor Arsović posebno se zahvalivši Komisiji za dodelu nagrade kojom je predsedavao načelnik Okruga Zlatan Miljković i narodnom poslaniku dr Darku Laketiću.

U kulturno umetničkom programu učestvovali su glumci amaterskih pozorišta iz opština Topličkog okruga Marija Okičić, Vladimir Mitrović, Nemanja Tomić i Aleksandar Mladenović kao i hor crkve Sveti Prokopije.