Берба вишње на подручју Прокупља, који се налази на површини од скоро 2.000 хектара, почела је пре десет дана. Овогодишњи род је био слабији за око 30 одсто у односу на прошлу годину. Временски услови, недостатак обртних средстава, неблаговремена примена агротехничких и заштитних мера допринели су слабијем роду и квалитету овог изузетно траженог воћа на домаћем и иностраном тржишту.
Колика ће овогодишња откупна цена бити није могао да зна ни један произвођач вишње. Пре саме бербе у оптицају су биле различите цифре.
Оно што је сада познато јесте да је првих дана откупа цена на откупним местима по селима, на којима скоро највећи број воћара даје своју вишњу, за другу класу износила је 30, а прву 10 до 15 динара више. Велика потражња за вишњом допринела је да се ова цена мења из дана у дан. Тренутна цена на већини откупних места за другу класу износи 45 динара за један килограм. Која вишња може да се класира у прву класу више се не одређује на откупним местима, већ у самим хладњачама.
За разлику од већине прокупачких произвођача вишње, мали број је оних који су имали уговорену производњу са хладњачарима. Произвођачи који вишњу предају директно у хладњаче имају веће цене за 10 до 15 динара у односу на тренутне откупне цене које се дају на откупним местима по селима.
Прошле године откупна цена износила је од 20 до 25 динара за један килограм, док су произвођачи који су вишњу предавали директно у хладњаће имали и до 50 динара.
По речима пољопривредних стручњака из области воћарства изузетно високе температуре током бербе додатно су допринели смањењу приноса и самог квалитета вишње.
-Берба вишње на прокупачкој територији приводи се крају. Због најаве високих температура воћари би што пре требали да оберу ово воће како не би дошло до његовог сушења, истичу стручњаци и наглашавају да би након бербе требало одмах приступити третирају својих воћњака одговарајућим заштитним средствима како би се спречила појава појединих болести на стаблима.
Због недостатка радне снаге и ове године остаће необране одређене површине под овим воћем. Своје услуге берачи су наплаћивали од 16 до 20 динара за један килограм, а радници који су у брању вишње учествовали машинским путем имали су дневнице од 3.000 до 3.500 динара.
