Arheološka istraživanja na Hisaru, koja sprovodi Narodni muzej Toplice zaštitnog su karaktera, a njihov finansijer i inicijator jeste Grad Prokuplje. Ona se obavljaju u cilju realizacije strateških projekata, za revitalizaciju tvrđave Hisar.

–S obzirom na to da zakon tako nalaže, svakoj građevinskoj aktivnosti na lokalitetu od velikog značaja, prethode arheološka istraživanja i mi smo ih preduzeli. Kulturna i naučna vrednost novootkrivenog objekta jeste pre svega u tome što je on impozantnih dimenzija 14 x 9 m, ali smo takođe kroz sam objekat uspeli da otkrijemo kontinuitet naseljavanja na Hisaru. To znači da smo pronašli tragove bronzanog i gvozdenog doba, kasne antike i rimskog doba, ali smo konstatovali i da su Germani 482. godine spalili Hisar, rekla je viši kustos, arheolog u Narodnom muzeju Toplice Sanja Crnobrnja Krasić.

Ona je objasnila da je tada spaljeno i Glašenačko kale Žitorađe, da su utvrdili obnovu Hisara u šestom veku pod carem Justinijanom, kao i crkve Svetog Prokopija i Hisar u 10. i 14. veku, ali i da su pronašli  materijale iz 12. 13. i 15. veka.

–To je zaista jedno veliko bogatstvo u naučnom i kulturnom smislu. Ono pokazuje da naš grad ima kontinuitet i veliki značaj u svim tim epohama. Na jednom objektu smo pronašli pet građevinskih faza. Taj objekat je na jednom mestu pet puta pregrađivan, a pokretni materijal koji je pronađen unutar njega je datovao. On nam je ukazao  kom vremenu određena građevinska faza pripada. Jedan od značajnijih nalaza jeste to germansko koplje, koje ima za sebe zalepljenu zlatnu pojasnu aplikaciju. Ona zapravo pokazuje kako je došlo do velikog požara na Hisaru, kada su se ta zlatna aplikacija i koplje stopili, naglasila je arheolog Sanja Crnobrnja Krasić.