Топличка академија струковних студија, Одсек за пољопривредно прехрамбене студије у Прокупљу, данас је био организатор стручног скупа, под називом „Стање и перспектива у образовању младих у области пољопривреде и прераде хране“.
На њему је учествовало 25 представника средњих школа из Србије, које имају пољопривредне и прехрамбене образовне профиле.
Поздравну реч гостима, учесницима овог скупа упутио је в.д. председника Топличке академије струковних студија, др Звонко Златановић и истакао да се сви заједно налазе на истом задатку, који треба под хитно решавати, а то је све мање студената, али и ђака у средњим пољопривредним школама.
И руководилац Одсека за пољопривредно прехрамбене студије у Прокупљу, др Љубиша Јовановић се обратио својим колегама и изразио наду да ће овај скуп бити добар почетак, којим ће покушати да промене постојеће стање у сфери интересовања ученика и студената за области пољопривреде и обраде хране.
-Надам се да ћемо данас сви заједно пробати да у овој области променимо макар нешто. Сваки помак би био од значаја, зато треба да разменимо искуства и идеје и видимо где је то што нас кочи и успорава. Зашто је интересовање наших ђака, првенствено у средњим школама опало за пољопривреду и прераду хране, а потом и студената, који се сваке године у све мањем броју уписују на ове смерове. Шта је паметно да урадимо како бисмо децу вратили у наше клупе и ђачке и студентске. Ово је велики и врло крупан проблем, који морамо заједно решавати. Траба нам подршка државе. Ми овде у Прокупљу, подршку локалне самоуправе имамо и имамо квалитетан наставни кадар у школи. Надам се да ћемо данас донети неке смернице, којима ћемо се руководити у решавању овог врло комплексног и великог проблема, рекао је Јовановић и истакао да се овај проблем треба решавати и пре самог уписивања деце у средње школе.
Данашњем стручном скупу, у овој високошколској образовној установи, у име Града Прокупља, обратио се и градски већник задужен за просвету Небојша Раденковић, који је као разлоге за овакву ситуацију у средњим школама и на студијама, најпре навео мањи број деце у основним школама.
Он је истакао да је локална самоуправа увек била подршка образовном систему на подручју нашег града, али и младим пољопривредним произвођачима.
-Издвојили смо 12,5 милиона динара управо за помоћ младим пољопривредним произвођачима. Наредне године ћемо ту помоћ значајно увећати. Потребно је пронаћи оствариве идеје и реалне планове како би они дали резултате. Овај проблем траје годинама и он почиње већ у основној школи. Потребно је радити на томе да децу, већ у основним школама приволимо, заинтересујемо за образовне профиле из пољопривредне струке, која ће се касније уписати на те исте студије. О усаглашавању смерова се води рачуна, што је свакао добро. Оно што ми, као локална самоуправа можемо да обећамо, јесу још веће субвенције у овој области, нагласио је градски већник Раденковић.
Учесница овог скупа, директорка Пољопривредно шумарске школе „Јосиф Панчић“ у Сурдулици Јасминка Ристић, овом приликом је рекла да подржава иницијативу Топличке академије, да се оваквим заједничким разговорима, покуша доћи до решења, која ће децу вратити овим школама.
-И у средњим стручним школама из ове области дошло је до смањеног интересовања за упис ученика у образовне профиле из области пољопривреде. Очекујем већу иницијативу и залагање државе, у смислу да се ради боља промоција ових образовних профила, јер ми смо земља која може да ишколује овакве кадрове, који ће да се баве земљом и обрадом земље, али и производњом хране, онко како то и светски стандарди захтевају, рекла је директорка школе у Сурдулици Јасминка Ристић.
Она је додала да оваква врста скупа јесте подршка бољем упису и у средње стручне школе у области пољопривреде и на струковне студије.
-Потребна је још већа сарадња средњих школа, виших школа и факултета што се тиче промоције ових образовних профила. Не кажем да она није добра, али може бити још боља. Иницијатива државе је од превасходног значаја да се што пре уради нешто како би престало опадање интересовања наше деце за школовање у овој области. Верујем да држава може да помогне много у промоцији пољопривреде и образовних профила из ове области, нагласила је Ристић.
У име организатора овог стручног скупа, професор Драган Оровић је рекао да овај проблем немамо само ми у Србији, већ да он постоји и у другим земљама у нашем окружењу.
-Данас смо сви заједно хтели да видимо где је проблем и како да га решити. Овај проблем постоји и у Северној Македонији, Бугарској, Румунији, Босни и Херцеговини. Ово је можда последњи тренутак у коме ми треба да урадимо нешто што би на неки неки начин помогло да се студенти определе за ове школе. Предност треба да дамо квалитеном образовању и вештинама, које они треба да науче. Као пољопривредним произвођачима, најбитније за њих биће питање квалитета и стврање екслузивних производа. То је нешто што је свакако најбитније у овој области. Не можемо да се у производњи руководимо квантитетом, морамо да мислимо на квалитет, зато што је наше једино опредељење и излазак из овог вишегодишњег проблема опстанак малих пољопривредних пеоизвођача, који ће само квалитеним радом доћи до престижних производа, којима ће моћи да се представе на тржишту. Само тако ће, заправо моћи да изађу на тржиште, објаснио је проф. Оровић.
Он је подвукао да овај проблем делимично може решити и дуално образовање које постоји у нашим школама.
-Ми морамо видети шта је то што наша деца треба да уче и шта тржишту треба, а проблеме треба да решавамо заједно, најпре у средњим школама, а потом и високообразовним установама, закључио је професор ове високошколске установе у Прокупљу.
