У Народној библиотеци „Раде Драинац“, у оквиру књижевне манифестације „Драинчеви сусрети песника“, представљен је зборник радова са научног скупа „Књижевно дело Ивана Ивановића – ново читање“, који је у организацији ове установе културе одржан 2022. године у Прокупљу. Зборник је приредио проф. др Горан Максимовић, а издавач је Народна библиотека „Раде Драинац“.

Научни скуп „Књижевно дело Ивана Ивановића – ново читање“ и зборник радова, резултат су рада на научном пројекту „Књижевна прошлост и садашњост на простору југоисточне Србије, огранка САНУ у Нишу, чији је руководилац проф. др Горан Максимовић, као и активности Народне библиотеке „Раде Драинац“ у Прокупљу, у оквиру обележавања јубилеја, пола века од изласка романа „Црвени краљ” Ивана Ивановића. На промоцији су говорили проф. Др Горан Максимовић, проф. Мирјана Бојанић Ћирковић и Драган Огњановић.

На представљању зборника је истакнуто да је Иван Ивановић  био везан за јужно тло и да су све његове теме заправо јужне теме, као и да је цео његов интелектуално уреднички ангажман био посвећен југу.

-Овај зборник радова „Књижевно дело Ивана Ивановића – ново читање”, представља леп продор у читање, тумачење и разумевање целокупног дела овог ствараоца. Уврштени огледи обухватају различите истраживачке перспективе, од књижевнотеоријске и књижевноисторијске, до библиотечке и културноисторијске, те историјскојезичке и лексикографске врсте читања. Захваљујући томе, указује на бројне уметничке, језичке, културне и идеолошке аспекте, као што отвара просторе или сугерише потребу за неким даљим читањима и разумевањима текстуалних и контекстуалних аспеката овога разноврсног и сложеног дела, као и судбине његовог писца, рекао је проф. др Горан Максимовић.

Према речима проф. Мирјане Бојанић Ћирковић, Раде Драинац је предмет дугогодишњег, вишеаспектног истраживања Ивана Ивановића.

-С тога и нечуди што је стваралаштво Ивана Ивановића, од књижевноуметничког до есејистичког, али и у погледу политичких списа, обележено Радом Драинцем, али је на одређен начин и њиме инспирисано. Ивановићев „сусрет“ са Драинцем, како сведочи писац и аутор студије насловљене именом овог топличког писца, десио се „трагајући за истином“ о историјским чињеницама о Топлици, између два светска рата. Прва истраживања Драинчевог дела Ивановић врши 60-тих година 20. века, радећи као професор Гимназије у Куршумлији. И Ивановићево прво дело у целини посвећено Раду Драинцу је роман „Црни дани Раке Драинца“ (1997). И пре и после објављивања овог дела, Драинац је заступљен у разним публицистичким текстовима Ивана Ивановића као личност (књижевник), као књижевни лик, али и као парадигма једног обрасца друштвеног деловања, истакла је Ћирковић.

Како наводи директор Народне библиотеке „Раде Драинац“, Драган Огњановић, зборник радова „Књижевно дело Ивана Ивановића-ново читање“представља пионирски подухват.

-Разлог због кога је то тако, јесте зато што ми нисмо имали на шта да се позовемо, нисмо имали никакве научне референце или изворе литературе, одакле бисмо сада правили неке нове текстове. Практично је овај зборник почетак, а из њега следи разгранавање, писање нових научних радова. Овде има сасвим довољно информација о Ивану Ивановићу, о његовим прозним текстовима, о његовом уредничком раду, интелектуалном ангажману. Врло је битан његов текст, који је он приложио за зборник, где заправо већ у позним годинама, на један одмерен начин, пише о свему оном што се дешавало и што га је снашло, зато што је написао „Црвеног краља“, нагласио је Огњановић.

Он је додао да овај зборник има велику важност и значај јер ће убудуће отворити ново проучавање Ивана Ивановића.

-Мени је посебно драго да је у овом значајном подухвату учествовала Народна библиотека „Раде Драинац“, али и зато што је то покренуто на Филозофском факултету у Нишу, на Катедри за србистику. Заправо, ето једног великог доприноса наше библиотеке овој катедри, која ради само оно што је и Иван Ивановић радио, рекао је директор прокупачке Библиотеке Драган Огњановић.

 Он је додао да се Ивановић бавио феноменом периферије и центра и стално је покушавао да Југ представи и донесе у те „кругове двојке“ или Београда и Новог Сада.

-Он у својим текстовима често заступа тезу да бити писац или уметник са Југа има своју коб, а то је скрајнутост и неприхватање од централног дела Србије, односно северних крајева и њихових центара Београда и Новог Сада. Као и у својим текстовима и у есејистичком и уредничком раду Иван Ивановић се бави Јужном Србијом, судбинама и делом, из идеолошких разлога, неправедно скрајнутих и заборављених аутора. Осим идеологије, њихова „изопштеност“ је често и из централистичких предрасуда да на Југу не може бити велике и вредне уметности рекао је Драган Огњановић.

Књижевна дела Ивановића на старо-штокавском дијалекту, показују да је језик Југа итекао жив, сочан и погодан за писање велике књижевности, у шта су нас одавно уверили Борисав Станковић и Стеван Сремац, али се у комунистичкој Југославији то заборавило и као норма за писање књижевних текстова узиман је стандардни језик.

Иван Ивановић, као уредник периодике био је, као и у свом књижевном раду, храбар и бескомпромисан. Успео је да приближи остатку Србије „феномен јужне Србије“ и да уреди 14 бројева својих јужњачких часописа „Српски југ“ и „Топличке свеске“.