U Narodnoj biblioteci „Rade Drainac“, u okviru književne manifestacije „Drainčevi susreti pesnika“, predstavljen je zbornik radova sa naučnog skupa „Književno delo Ivana Ivanovića – novo čitanje“, koji je u organizaciji ove ustanove kulture održan 2022. godine u Prokuplju. Zbornik je priredio prof. dr Goran Maksimović, a izdavač je Narodna biblioteka „Rade Drainac“.

Naučni skup „Književno delo Ivana Ivanovića – novo čitanje“ i zbornik radova, rezultat su rada na naučnom projektu „Književna prošlost i sadašnjost na prostoru jugoistočne Srbije, ogranka SANU u Nišu, čiji je rukovodilac prof. dr Goran Maksimović, kao i aktivnosti Narodne biblioteke „Rade Drainac“ u Prokuplju, u okviru obeležavanja jubileja, pola veka od izlaska romana „Crveni kralj” Ivana Ivanovića. Na promociji su govorili prof. Dr Goran Maksimović, prof. Mirjana Bojanić Ćirković i Dragan Ognjanović.

Na predstavljanju zbornika je istaknuto da je Ivan Ivanović  bio vezan za južno tlo i da su sve njegove teme zapravo južne teme, kao i da je ceo njegov intelektualno urednički angažman bio posvećen jugu.

-Ovaj zbornik radova „Književno delo Ivana Ivanovića – novo čitanje”, predstavlja lep prodor u čitanje, tumačenje i razumevanje celokupnog dela ovog stvaraoca. Uvršteni ogledi obuhvataju različite istraživačke perspektive, od književnoteorijske i književnoistorijske, do bibliotečke i kulturnoistorijske, te istorijskojezičke i leksikografske vrste čitanja. Zahvaljujući tome, ukazuje na brojne umetničke, jezičke, kulturne i ideološke aspekte, kao što otvara prostore ili sugeriše potrebu za nekim daljim čitanjima i razumevanjima tekstualnih i kontekstualnih aspekata ovoga raznovrsnog i složenog dela, kao i sudbine njegovog pisca, rekao je prof. dr Goran Maksimović.

Prema rečima prof. Mirjane Bojanić Ćirković, Rade Drainac je predmet dugogodišnjeg, višeaspektnog istraživanja Ivana Ivanovića.

-S toga i nečudi što je stvaralaštvo Ivana Ivanovića, od književnoumetničkog do esejističkog, ali i u pogledu političkih spisa, obeleženo Radom Draincem, ali je na određen način i njime inspirisano. Ivanovićev „susret“ sa Draincem, kako svedoči pisac i autor studije naslovljene imenom ovog topličkog pisca, desio se „tragajući za istinom“ o istorijskim činjenicama o Toplici, između dva svetska rata. Prva istraživanja Drainčevog dela Ivanović vrši 60-tih godina 20. veka, radeći kao profesor Gimnazije u Kuršumliji. I Ivanovićevo prvo delo u celini posvećeno Radu Draincu je roman „Crni dani Rake Drainca“ (1997). I pre i posle objavljivanja ovog dela, Drainac je zastupljen u raznim publicističkim tekstovima Ivana Ivanovića kao ličnost (književnik), kao književni lik, ali i kao paradigma jednog obrasca društvenog delovanja, istakla je Ćirković.

Kako navodi direktor Narodne biblioteke „Rade Drainac“, Dragan Ognjanović, zbornik radova „Književno delo Ivana Ivanovića-novo čitanje“predstavlja pionirski poduhvat.

-Razlog zbog koga je to tako, jeste zato što mi nismo imali na šta da se pozovemo, nismo imali nikakve naučne reference ili izvore literature, odakle bismo sada pravili neke nove tekstove. Praktično je ovaj zbornik početak, a iz njega sledi razgranavanje, pisanje novih naučnih radova. Ovde ima sasvim dovoljno informacija o Ivanu Ivanoviću, o njegovim proznim tekstovima, o njegovom uredničkom radu, intelektualnom angažmanu. Vrlo je bitan njegov tekst, koji je on priložio za zbornik, gde zapravo već u poznim godinama, na jedan odmeren način, piše o svemu onom što se dešavalo i što ga je snašlo, zato što je napisao „Crvenog kralja“, naglasio je Ognjanović.

On je dodao da ovaj zbornik ima veliku važnost i značaj jer će ubuduće otvoriti novo proučavanje Ivana Ivanovića.

-Meni je posebno drago da je u ovom značajnom poduhvatu učestvovala Narodna biblioteka „Rade Drainac“, ali i zato što je to pokrenuto na Filozofskom fakultetu u Nišu, na Katedri za srbistiku. Zapravo, eto jednog velikog doprinosa naše biblioteke ovoj katedri, koja radi samo ono što je i Ivan Ivanović radio, rekao je direktor prokupačke Biblioteke Dragan Ognjanović.

 On je dodao da se Ivanović bavio fenomenom periferije i centra i stalno je pokušavao da Jug predstavi i donese u te „krugove dvojke“ ili Beograda i Novog Sada.

-On u svojim tekstovima često zastupa tezu da biti pisac ili umetnik sa Juga ima svoju kob, a to je skrajnutost i neprihvatanje od centralnog dela Srbije, odnosno severnih krajeva i njihovih centara Beograda i Novog Sada. Kao i u svojim tekstovima i u esejističkom i uredničkom radu Ivan Ivanović se bavi Južnom Srbijom, sudbinama i delom, iz ideoloških razloga, nepravedno skrajnutih i zaboravljenih autora. Osim ideologije, njihova „izopštenost“ je često i iz centralističkih predrasuda da na Jugu ne može biti velike i vredne umetnosti rekao je Dragan Ognjanović.

Književna dela Ivanovića na staro-štokavskom dijalektu, pokazuju da je jezik Juga itekao živ, sočan i pogodan za pisanje velike književnosti, u šta su nas odavno uverili Borisav Stanković i Stevan Sremac, ali se u komunističkoj Jugoslaviji to zaboravilo i kao norma za pisanje književnih tekstova uziman je standardni jezik.

Ivan Ivanović, kao urednik periodike bio je, kao i u svom književnom radu, hrabar i beskompromisan. Uspeo je da približi ostatku Srbije „fenomen južne Srbije“ i da uredi 14 brojeva svojih južnjačkih časopisa „Srpski jug“ i „Topličke sveske“.