U organizaciji Kola srpskih sestara Prokuplje,u Narodnom muzeju Toplice projekcijom filma „Stazama slavnih predaka“ i postavkom izložbe još jednom je odata počast,poštovanje i divljenje našim precima,srpskim vojnicima i izbeglicama u Prvom svetskom ratu,koji su se pre jednog veka,pod naletom zime,iscrpljeni,posle teških bitaka na Kolubari probijali i povlačili ka jugu na Kosovo,pa preko Albanije.

Pozdravljajući skup pre emitovanja filma,predsednica Kola srpskih sestara u Prokuplju Gorica Trkulja naglasila je da je srpski narod mnogo dao i uložio u stvaranje svoje države u mnogim epohama.

– U sve ratove Srbi su ulazili sa verom u Boga i velikom i nesebičnom ljubavlju prema slobodi i svojoj državi. I nijedna žrtva nije bila velika. U slavu njihove žrtve i mi danas treba da poštujemo,branimo i gradimo našu Srbiju,naglasila je Trkulja.

Dokumentarni film „Stazama slavnih predaka“ traje 70 minuta i sadrži scene sa putovanja kroz priče meštana iz srpskih sela u Crnoj Gori,u kojima stanovnici ovih krajeva pričaju priče,koje se pronose sa kolena na koleno,kao i o stradanju srpske vojske i nesebičnoj pomoći,koju su u to vreme svojoj braći pružali Srbi iz Crne Gore.

Devetočlana ekspedicija marša „Stazama slavnih predaka“,koju povezuje ljubav prema planinarenju i prirodi,rešila je da oda počast srpskoj vojsci,koja se tačno pre sto godina povlačila preko Albanije,tako što će ići stazama svojih slavnih predaka.

Prema rečima vođe ekspedicije Milana Lapčevića,kretali su se pešice od Pećke patrijaršije,preko Crne Gore do Skadra,istom stazom kojom se srpska vojska povlačila preko Albanije. Njihova avantura trajala je deset dana i bila duga 240 prepešačenih kilometara.

– To što su tu prolazili naši slavni preci davalo nam je snage da istrajemo u svom pohodu. U mislima su nam celim putem bili oni koji su stradali u albanskoj golgoti,istakao je Lapčević.

Ova devetočlana ekspedicija nosila je repliku zastave Vojske Srbije,slavnog topličkog Gvozdenog puka iz 1915. godine,koju im je pred put predao komandant Kopnene vojske Srbije i blagoslov sveštenstva Pećke patrijaršije.

– Mnogo je priča i utisaka koje sadrži film. Možda je najjači sam dolazak na Krf,gde smo se bez prethodnog dogovora sreli sa još dve slične ekspedicije iz Srbije i zajedno otišli na ostrvo Vido,odali počast precima i po ko zna koji put otpevali i otplakali „Tamo daleko“. Na Krfu smo obeležili i Svetog Andreju,slavu Gvozdenog puka.