После целодневног програма,којим су отворени 48. „Драинчеви сусрети песника“ у Београду,мајски програм ове књижевне манифестације настављен је у Народном музеју Топлице у Прокупљу. Пред бројним поштоваоцима великог српског песника Рада Драинца,музичко-сценским приказом наступио је Поетски театар прокупачке библиотеке,док је Драинчеве стихове казивао глумац Мирољуб Мировић Фацир. Несвакидашње уживање у  музичком делу програма,изводећи композиције на кнтрабасу,публици је пружио Александар Миљковић,професор контрабаса из Београда.

На песничкој вечери,које је представило песничку сцену генерације 70-их,учествовали су ствараоци из свих крајева наше земље. Својом поезијом представили су се Дејан Алексић,Ален Бешић,Маријан Чакаревић,Петар Матовић,Јасмина Топић,Енес Халиловић,Даниел Јовановић,Љубиша Красић и Саша Миловановић.

По завршетку ове песничке вечери одржана је и трибина „Генерација 70-их-Магистрални токови и домети“,на којој су о ствралаштву ових песника говорили асистент на Филозофском факултету у Нишу Јелена Младеновић  и професор на Филолошком факултету у Београду Александар Јерков.

Јелена Младеновић је указала на заједничке тачке,али и велику поетичку различитост песника ове генерације. Присутне је упознала са експериментом у коме су њени студенти читали песнике 70-их  не знајући чије су песме и са њиховом рецепцијом поезије песника који су се представили на Драинчевим сусретима.

Професор Јерков је предочио кључна питања сваке поезије,па и поезије песника ове генерације,са питањем шта је добра песма,шта је велики песник и како се то постаје.

-Велика поезија комуницира са читаоцима и ван своје епохе и контекста времена. Окупљања песника ове генерације у одређене групе више су одраз жеље за заједничким деловањем,него израз некакве поетичке сличности. Велика је разноликост међу песницима генерације седамдесетих и пре се може говорити да нема неких битних заједничких црта,а ако би се морала пронаћи нека,онда би то опет била велика различитост,додао је Јерков.

О томе да ли међу овим песницима има великих песника,он је истакао да их може бити,али да се за то морају изборити својом поезијом и да ће суд о томе дати неки бдући пручаваоци књижевности.

Драинчеве сусрете у Прокупљу отворила је већница за културу у Општини Прокупље Милица Ерић. Она је истакла да је Прокупље домаћин познатим и признатим ствараоцима и поштоваоцима Драинчевог дела већ више од пола века.

-Ова књижевна манифестација,на којој се представља и афирмише савремено књижевно стваралаштво,под окриљем имена највећег топличког песника Рада Драинца,живи већ дуго. Он је песник којим се Топлица увек поново открива,а  нови сусрети су  управо прилика да се нова виђења  о њему прикажу јавности. Велико је задовољство и уживање угостити ствараоце који следе Драинчев пут,нагласила је Ерић.

Драинчеви сусрети песника наставиће се последње недеље августа 2017. године.

 -О програму у целости тек треба да се изјасни Савет манифестације,али је сигурно, да ће почети уручењем награде за поезију „Драинац“. Потом ће песнички караван „драинчевих песника“ проћи кроз Топлицу,а онда ће Српско филозофско друштво одржати дводневни симпозијум са темом „Образовање и слобода“,подвукао је в.д.директора Народне библиотеке „Раде Драинац“ Драган Огњановић.