Књижевна манифестација „Драинчеви сусрети песника“ покренута је још 1965. године,а први Сусрети одржани су 1966. Ове године је 50 година трајања ове песничке манифестације. Песници из свих крајева наше земље тим поводом окупили су се како би одали почаст великом српском песнику из Трбуња Раду Драинцу. Најпре су положили цвеће на његов споменик у подножју Хисара где су говорили своје и његове стихове,а онда су се окупили на уручењу престижне награде са његовим именом у Општини Прокупље.
Овогодишњи лауреат ове престижне награде за поезију је Живорад Недељковић из Краљева и његова збирка „Улазак“,а награду,барељеф Рада Драинца уручио му је председник СО Прокупље и председник Савета Драинчевих сусрета Радослав Михајловић.
-Драинчеви сусрети песника су од од самог постанка па све до данас у комуникацији са јавношћу као манифестација на којој се представља и афирмише савремено књижевно стваралаштво,под окриљем највећег топличког писца Рада Драинца,чији је изражајни литерарни дух у високом степену присутан у нашој књижевности,рекао на уручењу Михајловић.
Пошто је ова година врло важна за ову књижевну манифестацију,јер се у њој обележава њен педесети рођендан,тако је савет Драинчевих сусрета одлучио да ове године додели и јубиларну награду „Драинац“прокупачком песнику Драгану Борисављевићу.
Овом приликом по самом уручењу,овогодишњи лауреати су говорили о себи,али и великом Драинцу беседећи у његову част.
-И насумично одабрани изводи из текстова Рада Драинца лако се спајају у рам за узбудљиву унутрашњу биографију овог песника. Оно што стаје међу странице рама и твори вишеструко изазовну слику са низом дорађених детаља нанетих преко основних слојева,налази се у Драинчевим песмама,али и у текстовима у којима песник образлаже своју поетику и приступ песништву као једној од могућности да се одмакне од ништавила. Без макар какве свести о стварању поезије и о непрестаној служби том творачком прегнућу,праве поезије не може бити,рекао је између осталог овогодишњи добитник награде „Драинац“ Живорад Недељковић говорећи о Драинцу.
У бројним записима о свом стваралаштву,који су настајали у различитим приликама,а само једним поводом,за који се изборио својим бићем,Рака је посведочио о устројству тананог душевног склопа.
-Исечци из његове поезије и текстова у којима суверено образлаже,опомињу данашњег песника који се збуњен и затечен бројним друштвеним аномалијама и нарушавањем идеала и склада прирођеног чистој песниковој души,пречесто налази пред дилемом,остати свој и истрајати или се препустити и одустати,поставши део општег тока,који понекад донесе материјалну или какву другу ушушканост,а узме све друго. Кад другог има,истакао је Недељковић.
Добитник јубиларне награде „Драинац“ прокупачки песник Драган Борисављевић овом приликом се захвалио свима онима који су се сетили да њему треба да припадне ова награда.
-Можете да замислите како се у мени ,у овој седој глави и дубоко у души мојој овог момента преламају осећања и радости и усхићења и сете. Али свему има време,записали су мудраци још у Старом завету. И ето мени „старом на дну живота“ што би рекао генијални Лаза Костић,стиже ово велико признање. Оно ми је изузетно драго,посебно што су се мене сетили млади људи,многи од њих моји ђаци из школе,нагласио је Борисављевић.
Он је додао да му је жао што ову радост не може да подели са својим садрузима,са којима је пошао и прошао велики део овог полувековног трајања „Драинчевих сусрета“,међу којима су Благоје Глозић,Воја Красић,Александар Чернов,Драгутин Огњановић,Огњен Лакићевић.
-Мени је ово Господ уделио улогу сведока тих токова. Да сведочим како смо се вратили у завичај и обновили Књижевно друштво „Раде Драинац“. Да доказујем и показујем како се скоро ни из чега рађао нови културни и књижевни живот у Топлици,као се до тада сасвим беше заборавио Раде Драинац,присетио се Борисављевић времена и људи захваљујући којима сада имамао ову надалеко познату и чувену песничку манифестацију,какву немају ни много већи градови у Србији.
На самом уручењу награда Горан Максимовић који је иначе председник жирија за доделу Драинчеве награде говорио је о Живораду Недељковићу,а Драган Огњановић о Драгану Борисављевићу.
У образложењу за доделу Драинца Недељковићу између осталог стоји да он припада најзначајнијим савременим песницима српског језика,са веома снажном и јасно дефинисаном песничком поетиком блиском са поетиком Рада Драинца.
У одлуци да буде награђен Борисављевић се каже да је својим радом у култури,новинским текстовима у којима је промовисао културу Топлице и саме Сусрете,као и књижевним радом,непроцењиво допринео топличкој култури и самој манифестацији. Својим књижевним радом он је наставио песничком стазом Драинца,а посебно је својом последњом књигом заслужио да биде у кругу „Драинчевих песника“.
