После збирки песама „Бољи живот“ (ал` узалуд) „Нећеш отићи“ „Препознао сам радост“ и „Противотров“,топлички песник,Житорађанин Зоран Стошић објавио је пету збирку поезије под називом „Господарица тражи слугу“ у издању Књижевног друштва „Раде Драинац“. Најновију збирку,са избором песама из претходних,песник је представио житорађским и прокупачким љубитељима писане речи.
– Све моје збирке су ми веома драге и њима се поносим,али овом најновијом посебно,рекао је говорећи о свом стваралаштву песник Зоран Стошић.
Он је истакао да су све песме из најновије збирке настале испод трешње у његовом дворишту,где је и налазио надахнуће,пишући их у миру и тишини у раним јутарњим сатима.
– Окружен оним чему мисли да припада,Стошић боји дугу и наново трчи сунцу,онако без сна,јер у сунцу је њен корак,коме се нада да ће раскрилити давно заковане прозоре зидова,које је тако често и јако звао кућом,истакао је један од рецензената Стошићеве књиге,песник Љубиша Красић,говорећи о господарици која тражи слугу.
Према његовим речима,у тој кући,у којој је Стошић рођен чист и недодирнут тамом,по повратку за батом корака отићи ће извору у опанцима пуним звезда,да умије лице и зору док буде гледао за њом,док буде гледао у њу,као у радост која га не дотиче.
Вечита тема и надахнуће песника јесте жена,али он не заборавља ни природу,ни тугу завичајну и голему,која се пролама као опомена о све већој осами и небризи о затуреним опанцима и троношки,на којој се одмарају повијена рамена док чекају повратак отишлих у неки други свет.
Други рецензент збирке „Господарица тражи слугу“ Мирослав Митковић Нам из Ниша,на промоцији у Прокупљу признао је да је био пријатно изненађен објављивањем нове поетске књиге овог аутора.
– Дуги чемерни период у Зорановом животу изнедрио је стихове пркоса и сете. Можда много суптилније него до сада,али и даље потпуно отворене. Он се не скрива иза метафора и шифрованих порука,затурених негде између стихова. Његов исказ је отворен и јасан и на прво читање,али песнички јак и пун емотивног набоја,подвукао је Митковић.