Niški pisac Dejan Stojiljković,danas je u Pločniku,gde se davne 1386. godine odigrala Pločnička bitka,promovisao svoj novi roman „Olujni bedem“.

-Naslov romana odnosi se na tursku „oluju“ pred kojom se isprečio srpski junački „bedem“ od vitezova Reda Zmaja zaduženih od svog gospodara kneza Lazara Hrebeljanovića,najmoćnijeg vladara posle Nemanjića,da spreče osvajanje Niša,jednog od najbogatijih i najvažnijih utvrđenja gradova kneževine Srbije na kraju 14. veka,rekao je autor.

On je dodao da je inspiraciju za pisanje ovog romana nalazio u delima istoričara Marka Šuice,koji je vrstan poznavalac tog nemirnog vremena od propasti nemanjićkog carstva do turskog osvajanja Smedereva 1459. godine kada je Srbija nestala sa evropskih mapa i postala deo Osmanskog carstva.

-Vaskrsenje,oživljavanje istorije i mita,jednim majstorskim potezom,najkraća je definicija rezimea čitanja najnovijeg romana Dejana Stojiljkovića. Naročito u zemlji gde su mit i istorija zatrpavani,prekopavani,izmanipulisani bezbroj puta,ovakav pokušaj čini se sizifovskim,rekao je  Danijel Jovanović govoreći o najnovijoj knjizi ovog niškog autora.

On je istakao i to da je „Olujni bedem“ ništa drugo do hrišćanska knjiga na najboljem tragu srednjevekovnih žitija i etosa epskih narodnih pesama.

-Nastala je u vremenima kada je postmoderna na izdisaju i traži nove paganske i neopaganske motive da bi preživela. Drugo ne manje važno jeste to da podlogu i tok romana čine naučno-istorijski potvrđeni događaji,od osvajanja Pirota,opsade Niša do Pločničke bitke. Poseban istorijski biser predstavlja i opis manje poznatog prenosa moštiju Svetog Prokopija iz Niša u Toplicu,istakao je Jovanović.

Tok romana zasniva se na tri glavna motiva,agarenske opsade i osvajanja grada Niša,prenosa moštiju Svetog Prokopija i Pločničke bitke. Sva tri događaja su filigrantski precizno sa mnoštvom zanimljivih detalja opisana. Pojava mitskih bića pojačava bajkovitost i mističnost epohe,a brojni dvoboji i ljubavni zapleti svedoče kako o surovim vremenima tako i o nežnim osećanjima koja su se rađala usred najvećeg haosa i beznađa.

-Na izvestan način glavni junak romana je i sveti Prokopije jer kreator priče iznosi smelu tezu o opsednutosti samog cara Murata moštima ovog sveca. Jedino što ga u samom gradu zanima i što razlikuje tu bitku od svih ostalih jeste otimanje i posedovanje moštiju palestinskog ratnika i mučenika iz četvrtog veka. One su glavni razlog zbog kojeg Murat,sasvim nelogično i protivno zdravom razumu,ne ide u osvajanje Kruševca direktno,širokom dolinom Morave,već naokolo kroz uske i opasne kotline reke Toplice,gde će ga sačekati i iz zasede briljijantno poraziti vojska kneza Lazara,naglasio je Jovanović.

On je objasnio da je bruka i sramota turskog sultana povodom tog događaja toliko bolno odjeknula u muslimanskom svetu da je turski hroničari uopšte ne beleže,a da savremenim poturicama danas služi da negiraju vojevanje ove bitke,iako materijalni dokazi rasuti po poljima u Pločniku svedoče o njoj.

Organizator ovog književnog događaja bila je Narodna biblioteka „Rade Drainac“,a u njemu su učestvovali i Poetski tetar prokupačke biblioteke i Srđan Živković,koji je čitao odlomke iz romana „Olujni bedem“.