Škola za obrazovanje odraslih u Prokuplju je od Ministarstva prosvete dobila verifikaciju za uvođenje novog nastavnog plana i programa,u skladu sa Zakonom obrazovanja odraslih,što joj je omogućilo da u svoje klupe primi nove učenike.

Tako se u peti razred ove obrazovne ustanove početkom januara 2015. godine,upisalo 15. učenika,uglavnom žena romske nacionalnosti. Prosek godina na nivou odeljenja je 39,najmlađi učenik ima 19,a najstariji 54 godine.

-Očekujemo velike promene,u smislu poboljšanja pohađanja nastave,konkretno redovnosti. Ovo će se nadamo se poboljšati sa angažovanjem andragoškog asistenta Saše Ališanovića,čiji je posao bukvalno da prikuplja učenike,da ih obilazi,bude u kontaktu sa njima,kaže direktor Škole za obrazovanje odraslih u Prokuplju Radmila Dimić,jedine škole ovakvog tipa, koja kao obrazovna ustanova radi samostalno na teritoriji školske uprave Niš.

Ona dodaje da je broj nepismenih na teritoriji Topličkog upravnog okruga  veoma veliki,a da je preko 1000. lica bez završenog osnovnog obrazovanja.

-Ima upisanih koji neredovno pohađaju nastavu,najčešće zbog odlaska u inostranstvo. Sa angažovanjem andragoškog asistenta,koji je počeo da radi u februaru,kada je škola i počela da radi po novom nastavnom planu i programu,stvari će se nadamo se bitnije promeniti nabolje,dodaje Dimićeva i naglašava da su radom na časovima,koji se produžavaju i za vreme školskog odmora jednako oduševljeni i nastavnici i učenici i da je prosto neverovatno sa koliko entuzijazma  rade zajedno.

Andragoški asistent Saša Ališanović je svojim angažovanjem u romskim naseljima u Prokuplju uspeo da nagovori i upiše 15. učenika starosti od treće do pete decenije života u peti razred. Po novom programu se radi u tri ciklusa. U prvom učenici završavaju prva četiri razreda osnovne škole,u drugom peti i šesti,a u trećem sedmi i osmi razred,kao i obuku za jedno od 50. ponuđenih zanimanja.

Svi učenici ovog,možda najstarijeg razreda u Srbiji sada žive svoj san,koji nisu mogle ranije da ostvare. Mnoge zbog rane udaje i nemaštine nisu mogle da završe osnovno obrazovanje,ali želja da se obrazuju nije ih napuštala.

-Drago mi je što je ovo postalo stvarnost. Mogu ponovo da učim,a po završetku škole planiram i zanat da upišem,kaže Suzana Ališanović.

Vidi Jovanović,kako kaže pomažu unuke koje idu u drugi i sedmi razred.

-Kad se vratim iz moje škole,a one iz njihove,onda mi ponešto što mi nije jasno njih dve razjasne,ali često ne izostane ni šala na moj račun. Ja se ne ljutim,jer znam da ne bih bila u ovoj klupi da nemam njihovu podršku,ističe Jovanovićeva i dodaje da su unuke tu i kada treba da se pozajmi nešto od školskog pribora.

Sve se slažu da za učenje i školu nikad nije kasno i raduju se što imaju mogućnost da završe osnovno obrazovanje.

 -Bitno je samo rešiti i krenuti,sve ostalo posle ide polako i lako,verovali ili ne,dodaje pedesetogodišnja Bosiljka Unića,koja se već ističe u znanju i učenju.

Šefke Tarifi koji ima 48. godina učenik je prvog razreda škole za obrazovanje odraslih.

-Po prvi put u životu sam krenuo u školu. Moja kćerka ide u drugi razred Osnovne škole „Nikodije Stojanović Tatko“ i kad me ponekad ponešto pita da joj objasnim ja ne znam. E to je razlog zbog koga ću da završim školu. Želim da budem od koristi svom detetu,roditelj koji će moći nešto da je nauči,ističe Tarifi.

Direktor Radmila Dimić podvlači da ova škola ima 99. učenika i da se nada da će  zahvaljujući potpisanom protokolu Centra za socijalni rad u Prokuplju i škole,učenici biti redovniji u nastavi.