У оквиру овогодишње, пете по реду истраживачке кампање и научног пројекта „Археолошка истраживања утврђења Хисара у Прокупљу“, на археолошком налазишту Хисар, откривен је изузетно редак налаз – фрагмент чешља израђен од костију и украшен литургијским сценама са ликовима апостола и рибара. Према речима једног од археолога, који ради на овом истраживању, Сање Црнобрње, претпоставља се да је настао између четвртог и шестог века и да је реч о предмету, који припада луксузним и ретким налазима на простору Србије.
-Поред чешља, током овогодишње кампање пронашли смо и бронзани крст, стрелице, делове појасне опреме, као и друге археолошке остатке и јаме, које се тренутно ископавају. Кампању спроводимо уз подршку Министарства културе, у складу са стратегијом истраживања, како бисмо прикупили све релевантне чињенице о Хисару, његовим габаритима, распореду, функцији и временском оквиру коришћења. Досадашњи резултати су изузетни, а налази сваке године су све богатији, истакла је Сања Црњобрња и нагласила да је приликом данашњих ископавања на овом локалитету пронађена опека на којој се налази отисак стопала двогодишњег детета.
Према њеним речима, прошле године су истраживачи пронашли сребрни новац Вука Бранковића, који се ретко открива ван Косова и Метохије, као и бројне друге занимљиве предмете, који допуњују слику о богатој прошлости Прокупља и овог значајног утврђења и локалитета.
-На терену се тренутно ради на више локација, а сваке године отвара се од четири до шест сонди. Прошлогодишња истраживања, спроведена у зони код Савићевца, донела су откриће новог бедема и објеката, што је отворило питање где се налазе црквени остаци за које се претпоставља да су на самом брду Хисар или испод садашњег Савићевца. Део локалитета данас се налази испод асфалта и паркинга, што отежава истраживања, али планирамо да наставимо ископе још најмање две недеље. Надамо се да ћемо наићи на нова открића, попут овог данашњег, нагласила је Црнобрња.
У последњих пет година на Хисару је добијена много јаснија слика конфигурације терена и распореда некадашње инфраструктуре. Откривено је да је Хисар, поред цитаделе, имао још две линије бедема, као и скривени пролаз, који је, како се претпоставља, служио за бекство из утврђења у случају нужде.
-Реч је о великом рановизантијском утврђењу из доба цара Јустинијана, повезаним са рановизантијском базиликом у подножју и касноантичким термама. Верујемо да је и на самом брду постојала црква из тог периода. Касније, у 14. веку, простор је редукован на данашњу тврђаву, која је конзервирана 2019. године и припадала је неком топличком великашу, навела је археолог Сања Црнобрања.
У историјским изворима помињу се војводе Крајимир и Југа, а питање који од њих је столовао на Хисару и даље је отворено. Оно што је сигурно јесте да је данашња тврђава типичан пример српске средњовековне архитектуре 14. века, са моћним и очуваним бедемима, који и данас доминирају на врху брда Хисар, изнад садашњег града.
