У склопу заштитних археолошких истраживања на Хисару, које је Народни музеј Топлице реализовао у јулу и августу ове године, дошло се до веома занимљивих резултата.
– Истраживан је простор паркинга и откривен бедем, дебљине 2m, као и објекти, који су се наслањали на бедем, са веома богатим археолошким слојевима. Ова истраживања су реализована под покровитељством Града Прокупља. У септембру су настављена под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије и том приликом је дефинисана цела траса источног бедема са три куле, чиме је повезана фортификација од почетка паркинга до Савићевца. Сада нам предстоји веома озбиљан задатак да све архитектонске остатке конзервирамо и ставимо у туристичку понуду, рекла је археолог прокупачког Музеја Сања Црнобрња Красић, под чијим руководством се и обављају истраживања на Хисару.
Према њеним речима пројекат ”Археолошка истраживања Хисара” привукао je велику пажњу стручне заједнице.
-Посетили су нас и значајни научници, са којима смо реализовали корисне консултације. То су мр Марина Бунарџић (Републички завод за заштиту споменика културе), др Вујадин Иванишевић (дописни члан САНУ, Археолошки инситут), др Иван Бугарски (Археолошки институт САНУ), др Владан Здравковић (Балканолошки институт САНУ). Очекујемо да ће даља истраживања на Хисару употпунити наша знања о српској културној баштитни и почецима српске државе у Топлици, нагласила је археолог прокупачког Музеја.
Археолошка истраживања Хисара реализује Нардони музеј Топлице, под руководством вишег кустоса Сање Црнобрње Красић и др Дејана Булића из Историјског института САНУ.
