Narodna biblioteka „Rade Drainac“, danas je obeležila 115 godina od osnivanja, te je tim povodom organizovala predavanje i književnu promociju, na kojima je ugostila svoje prijatelje i saradnike.

Gosti prokupačke biblioteke bili su profesor Aleksandar Jerkov i pisac iz Niša Dejan Stojiljković. Profesor Jerkov je govorio o značaju biblioteka i čitanja, istakavši da su one vrlo važna i značajna mesta, koja za nas imaju knjige, čuvaju ih i stave nam na raspolaganje kada želimo da ih pročitamo. Uvodni tekst i odlomke iz dela Nila Gejmena ovom prilikom čitao je Predrag Slavković.

Posle toga, uz razgovor sa piscem, usledila je promocija romana „Dorćolski rekvijem“ autora Dejana Stojiljkovića. On je, govoreći o svom romanu istakao da je jedan deo u njemu smešten u Prokuplju, Beogradu i Vlasotincu i nešto malo u Nišu.

-Sledim pravilo ,,piši ono što znaš“ i ,,prvo čitaj, pa onda piši“, naveo je ovaj niški pisac.

„Dorćolski rekvijem“ Dejana Stojiljkovića donosi mračni, napeti nastavak romana Serafim: Hronike Nemanje Lukića, smešten u univerzum „Konstantinovog raskršća“. Na granici krimića, horora i okultnog trilera, Stojiljković vodi čitaoca u lavirint dorćolskih laguma, gde se susreću mit, istorija i urbana legenda. Privatni detektiv Malavrazić, glavni junak romana „Dorćolski rekvijem“, suočen je s tajnama Zavoda za istraživanje onostranog i zagonetnim poslodavcem, koji se ne da lako objasniti – besmrtnim Nemanjom Lukićem.

Dejan Stojiljković, dobitnik Andrićeve nagrade, kroz ovu priču produbljuje svoj mitsko-politički univerzum i dokazuje da je srpska prošlost ponekad najjezivija kada se posmatra iz senke.

O posebnom značaju biblioteke za naš grad, govorio je njen direktor Dragan Ognjanović, rekavši da ona više od jednog veka čuva pisanu reč i promoviše kulturu čitanja.

– Ovim programom Narodna biblioteka „Rade Drainac“ želi da istakne značaj svoje tradicije duge više od jednog veka, ali i da podseti da biblioteka ostaje mesto okupljanja, razmene ideja i negovanja kulture čitanja u Prokuplju, istakao je domaćin ove kuće, navodeći da se ponose time što se u ovoj ustanovi, kao i pre 115 godina, susreću kultura, umetnost i znanje.

On je naglasio da se nada da će biblioteka naredni jubilej obeležiti u svojoj zgradi.

-Iako je jedna od najvažnijih kulturnih institucija u Prokuplju, Biblioteka od 1910. godine, kada je počela da radi kao Građanska čitaonica, nikada nije imala svoj namenski objekat, menjala je brojne adrese, od kafana i prostora u zgradi autobuske stanice, do sadašnjeg podruma zgrade Osnovnog suda, gde se nalazi od 1967. godine, rekao je Ognjanović.

Narodna biblioteka „Rade Drainac“ naslednica je prve Građanske čitaonice iz 1910. godine. Nakon prekida izazvanog Balkanskim i Prvim svetskim ratom, rad biblioteke obnovljen je 23. marta 1930. godine osnivanjem Narodne čitaonice sa univerzitetom.

Posle Drugog svetskog rata osnovana je Narodna knjižnica i čitaonica, a 1961. godine postala je matična biblioteka za opštinu Prokuplje. Otvaranjem Dečjeg odeljenja 1973. godine, ustanova dobija ime po čuvenom pesniku – Narodna biblioteka „Rade Drainac“. Od 1994. godine postaje matična biblioteka za čitav Toplički okrug.

-Uspehom smatramo činjenicu da su naši najaktivniji članovi mlađi ljudi i deca. Taj broj na godišnjem nivou iznosi oko 2.000 članova. Danas biblioteka raspolaže fondom od više od 90.000 knjiga, ali i dalje čeka da dobije prostor dostojan svog značaja i tradicije, koju gradi već više od jednog veka. Nadamo se da ćemo 120 godina biblioteke dočekati u novoj zgradi, podvukao je direktor prokupačke biblioteke Dragan Ognjanović.

U ovoj ustanovi navode da će centralni deo obeležavanja jubileja biti održan 29. oktobra od 10 sati, kada će se u biblioteci okupiti istaknuti naučnici i profesori na okruglom stolu „Zanemareni i skrajnuti aspekti književnog dela Branislava Nušića“.

U raduovog skupa učestvovaće Goran Maksimović, Radoslav Eraković, Milica Aleksić, Zorica Hadži Radović, Snežana Milosavljević Milić, Dragana Vukičević, Mirjana Bojanić Ćirković i Aleksandar Novaković.