Државна комеморативна академија поводом 25 година од почетка НАТО агресије на СР Југославију, одржана је у Прокупљу на Тргу Топличких јунака.

Обележавању Дана сећања на 24. март 1999. године, присуствовао је патријарх Српске православне цркве Порфирије са свештенством, који је у преподневним сатима посетио цркву Светог Прокопија, а пред сам почетак манифестације, заједно са свештенством, служио парастос жртвама НАТО агресије.

Поред председника Републике Србије Александра Вучића и чланова Владе РС, комеморативном скупу присуствовао је и председник Републике Српске Милорад Додик са сарадницима, чланови породица погинулих и страдалих у НАТО агресији, представници Војске Србије, Полиције, представници Града Прокупља и општина Топличког округа, велики број грађана Топлице, јужне Србије, Црне Горе, Македоније и других делова бивше Југославије.

-Сабрали смо се да молитвом Богу који је љубав и који пребива у љубави, посведочимо своју недоступну опредељеност да будемо на страни љубави, а не мржње, на страни мира, а не рата, правде, а не тираније, истине, а не лажи, невиних, а не злочинаца. Истини за вољу и једна и друга димензија људског испољавања пре равно 25 година претворила је ову груду земље у светску позорницу на којој се по ко зна који пут у историји потврдила древна истина како је човек велики само кад је човек и како је бездушан кад се определи за античовештво, истакао је патријарх Порфирије.

Нагласио је да је срећан човек, благословен као свештеник јер никакав ултиматум није поколебао српски народ да одустане од љубави Бога и ближњег.

-Иако је цена таквог опредељења врло скупа, она је истовремено и залог опстанка и трајања, не само на географским мапама, него и у вечност. Зар и мала Милица Ракић и Топличанин Бобан Надељковић и осталих 11 војника пострадалих у касарни у Куршумлији и сви страдали, нису стајали на истој страни-страни невине жртве? Невина крв која је тада пала широм земље, постала је залог наше наде и семе спаса. Зато и поред чињенице да смо изгубили најмилије, наше поверење у Бога чини да главни осећај који нас обузима није неутешна жалост и ненадокнадив губитак, него најдубље сазнање и уверење да смо имали, имамо и имаћемо најдостојније међу нама, који ни за шта нису хтели и неће да замене своју жртву за егзекуторске привилегије, истакао је патријарх Порфирије и поручио окупљенима на Тргу Топличких јунака у Прокупљу, да кроз живот иду са поруком мира и љубави и уверењем да је добро јаче од зла и да памтимо прошлост, живимо садашњост која нам је дата и одлучно гледамо у будућност, имајући за водиљу наду, јер по речима Светог писма „нада не постиђује“. Драги Топличани, радујем се што сам вечерас са вама. Народ овога краја на челу са вашом духовном звездом, и првим домаћином Прокупља, Светим великомучеником Прокопијем, чији део мошти овде вековима почива, рађа људе неустрашиве вере, вере која не уступа пред силама лажи и зла овога света, по цену живота. Како некада Прокопије, тако и Топличани, од постанка до данас. Само такав став је могао да изнедри Гвоздени пук, извојева слободу, преживи бомбардовање и иде даље. Иде даље са поруком мира и љубави према свима, са уверењем да је добро јаче од зла, са молитвом која разоружава свако убојито оружје човекомржње и насиља, казао је патријарх српски Порфирије.

Комеморативном скупу обратио се председник Србије Александар Вучић, који је подсетио да је прва НАТО бомба која је пала на СР Југославију, пала управо на Прокупље и убила Бобана Недељковића.

-Убили су Бобана зато што су желели да нам униште отаџбину, да нам униште Србију и да је раскомадају. Мисле да су то успели. Прошло је 25 година и још се не дамо, још не пристајемо на комадање Србије. Има један мали народ у Европи који се и даље поносно и достојанствено држи, који не пристаје на наређења и окупације. Оно што су у ствари хтели да нам кажу јесте: „Не жалимо, ми смо свој посао комадања Србије обавили“. Ја им кажем: „Нисте, јача је Србија и овај народ, не можете да нам укунете слободу, и ваздух можете да нам укунете, слободу вам нећемо дати“.

Председник Вучић је подсетио да је најмлађа жртва НАТО бомбардовања једанаестомесечна беба Бојана Тошовић, која је умрла у очевим рукама.

-Вечерас сам посетио породицу мале Бојане Тошовић, најмлађе дете, беба, коју је НАТО убио директном бомбом ракетом, која је уништила њихову кућу. Бојана је имала 11 месеци, умрла је у очевим рукама. Отац Божина је тада имао непуних 30 година, подсетио је председник Србије на тај, један од 78 најтужнијих дана у новијој српској историји.

-И кад нам кажу „не брините, жао нам је због цивила“. Стварно? А није вам жао војника и полицајаца једне суверене земље, које сте убијали! Наша је обавеза да не заборавимо нашу убијену децу. Да не заборавимо наше јунаке, њих 1 139 јунака. Нека вам Бог опрости сваки грех, ми их никада нећемо заборавити. И овде на Тргу Топличких јунака, а Топлица је део Србије са којим ниједан део не може да се поред, јер је увек давала највише јунака. Једино овде у Топлици нико никада није питао колика је цена слободе, овде су нам највећи јунаци, овде вам данас кажем. Мала је Србија, бориће се истином, чашћу, знањем, свим што има и свим што располаже, да сачува своју територију, да сачува свој народ и своју будућност. Резервну отаџбину немамо. И баш као што ова песма каже „волимо те земљо наша и никоме те нећемо дати“. Нека живи наша Србија, нека живи њена будућност, поручује председник Републике Србије Александар Вучић.

Председник Републике Српске Милорад Додик је рекао да Србија, упркос свима који су је нападали, није нестала била је порушена, али је данас изграђена. Поносна, поручује жртвама да смо наставили да живимо, да је Србија данас стабилна и сигурна земља за све њене људе, без обзира на нацију и народност. Данас је Србија уважена у региону, али и на глобалном нивоу. Мала, али довољно снажна да иде даље и да не носи мржњу у себи, али да никада не заборави и да никлада не опрости. Зато сам поносан на Србију, а с њом и Република Српска и читав српски народ. Видели смо шта су нам урадили, али смо кренули даље. Остали смо достојанствен народ, наша слобода је најважнија ствар нашег идентитета, истиче Додик.

Анђелка Тошовић, сестра најмлађе жртве НАТО агресије Бојане Тошовић и ћерка настрадалог Божина Тошовића, на обележавању Дана сећања на настрадале у НАТО агресији у Прокупљу, рекла је да време пролази, али да ране на души не зарастају.

-Данас је недеља, 24. март 2024. године. Прошло је 25 година од када су мог оца и моју сестру однеле птице и они су напустили овај свет, ја их нисам упознала, била сам у мајчиној утроби те тужне вечери, 11. априла 1999. године. Била је Велика субота, моја породица се спремала за наш велики празник Васкрс. Требао је бити њихов први заједнички празник, али нико није ни слутио да ће бити последњи и да ће сваког следећег бити кнедла у грлу моје мајке и сузе на њеном лицу. Тако је и сада, после 25 година, рекла је Анђелка и додала да се ни на кога не љути и никога не мрзи и не жели зло никоме, чак ни онима који су зло нанели њој и њеној земљи. Како каже, верује да се добротом рађа љубав и да је Бог једини судија. Анђелка се овом приликом захвалила председнику Републике Србије и руководству земље што не дозвољавају да избледи сећање на бол наших људи.