Директор  Апотеке Прокупље, Златан Миљковић, одржао је данас конференцију за новинаре на којој је демантовао објаве функционера претходног режима на неким нерегистрованим страницама, а које се тичу рада и пословања ове државне здравствене установе.

-Наводи који су изречени у поменутој изјави су нетачни, тенденциозни и смишљени у правцу нарушавања пословног угледа Апотеке Прокупље. Одговорно тврдим, а о томе могу посведочити и завршни рачуни, да је до 2018. године, Апотека Прокупље пословала са добитком. У свим овим годинама, пословна актива је била већа од пословне пасиве, рекао је директор Апотеке Прокупље Златан Миљковић и навео да је у току утврђивање пословног резултата за 2019. годину и да је, по првим информацијама, забележено повећање промета комерцијалних производа за око пет одсто.

Према његовим речима, плате запослених, закључно са последњим месецом су редовне, исплаћују се на време и међу највећима су у овој бранши у Србији.

-Апотека Прокупље је имала и сада има највећи удео на тржишту у односу на приватне апотеке и тај проценат је тренутно око 63 одсто, док је код других апотека тај проценат далеко мањи, на пример Београд 35 одсто, Ниш 36, Крагујевац 34, Врање 22 одсто. У овом тренутку, у Републици Србији, ради само десетак државних апотека, све остале су или пропале или су под концесијом. Пример је Војводина, где су апотеке, осим Суботице, дате у концесију. Од већих апотека у ужој Србији, не раде у државном власништву апотеке у Шапцу, Панчеву, Бору, Лесковцу, с тим што крушевачка Апотека за неки дан почиње поступак концесије, додао је Миљковић.

Он је објаснио да државне апотеке послују по тржишним принципима, што значи да средства за финансирање расхода за трошкове, зараде и куповину лекова, стичу самостално и ни динар не добијају од оснивача и државе.

-Средства од Фонда здравственог осигурања Републике Србије се уплаћују за лекове фактурисане на рецепт и тако издају грађанима, а поменути Фонд према апотеци има само статус „великог купца“, а не финансијера. Када су 2015. године уведене Централне јавне набавке за лекове који се издају на рецепт, изгубили смо око две трећине дотадашњих прихода. Од тада, па до данас, и поред свих тешкоћа, трудили смо се да нормално послујемо и вршимо несметано снабдевање лековима тржиште Топличког округа, истакао је Миљковић.

Како је нагласио, обзиром на све већу конкуренцију приватних апотека и битно смањених прихода због Централне јавне набавке дугорочно, апотеке у државном власништву, неће бити у могућности да задовоље потребе тржишта лековима.

-Зато је са оснивачима договорено да се уђе у процес концесије, како би се сачувала стабилност установе и грађанима омогућила нормална снабдевеност, запосленима сигурне плате, оснивачу концесиона накнада, а држави фискални приходи. У случају концесије Апотеке Прокупље, ако се обави у наредним месецима, по иницијалном предлогу овлашћених ревизорских кућа, сви стручни радници, и то 22 дипломирана фармацеута и 40 фармацеутских техничара, четири помоћна и четири радника у администрацији, остаће у радном односу на неодређено време, са гарантованим платама из децембра 2019. године, а оснивач ће добити по процени више од 100 милиона динара концесионе надокнаде, док ће за период од 15 година, колико би концесија трајала, држава и локална самоуправа на име пореза, доприноса и других фискалних дажбина, добити 800 милиона динара, нагласио је директор Миљковић.

Он је подвукао да концесија није приватизација, већ издавање пословних капацитета другом правном лицу на одређени период.

-Оглас за концесију је јавни, па ће на њега моћи да се пријаве правна лица која ову делатност обављају у Републици Србији већ одређени број година. Желим да јавности објасним и зашто је једино концесија решење за одржавање стабилности установе. Разлог је тај, зато што формирањем новог привредног друштва, престаје обавеза Централне јавне набавке, што значи враћање прихода, који су одузети апотекама у државном власништву, јер приватници и сада могу слободно да набављају робу по тржишним условима и да за то на укупну набавку добијају бонитете, објаснио је Миљковић.

Према његовим речима, апотеке у државном власништву, начином набавке, преко Централне јавне набавке, остају без назначених бонитета за позитивну листу лекова, која је у случају Апотеке Прокупље, око 60 одсто у структури наручивања и продаје.

На крају конференције, директор Апотеке Прокупље се осврнуо и на политичку димензију напада и изношење неистина о раду Апотеке Прокупље, као и на помињање Дарка Лакетића, који је био директор 11 месеци и то није већ седам година.

-Овим се само потврђује да политички талог, коме Јоксић припада, нема никакве аргументе за нападе на Дарка Лакетића, јер је и пословање ове апотекарске установе у то време било на једном од највиших нивоа. Убудуће ће свако изношење неистина, макар и на фантомским страницама, без одговорног лица и импресума, од излизаних пљувачких новинара, или политичког шљама, бити санкционисано кривичним пријавама, како би се заштитио интегритет поменутих лица и кредибилитет Апотеке Прокупље, која има дугу традицију и респект, закључио је директор Апотеке Прокупље Златан Миљковић, на данашњој конференцији за новинаре.