Direktor  Apoteke Prokuplje, Zlatan Miljković, održao je danas konferenciju za novinare na kojoj je demantovao objave funkcionera prethodnog režima na nekim neregistrovanim stranicama, a koje se tiču rada i poslovanja ove državne zdravstvene ustanove.

-Navodi koji su izrečeni u pomenutoj izjavi su netačni, tendenciozni i smišljeni u pravcu narušavanja poslovnog ugleda Apoteke Prokuplje. Odgovorno tvrdim, a o tome mogu posvedočiti i završni računi, da je do 2018. godine, Apoteka Prokuplje poslovala sa dobitkom. U svim ovim godinama, poslovna aktiva je bila veća od poslovne pasive, rekao je direktor Apoteke Prokuplje Zlatan Miljković i naveo da je u toku utvrđivanje poslovnog rezultata za 2019. godinu i da je, po prvim informacijama, zabeleženo povećanje prometa komercijalnih proizvoda za oko pet odsto.

Prema njegovim rečima, plate zaposlenih, zaključno sa poslednjim mesecom su redovne, isplaćuju se na vreme i među najvećima su u ovoj branši u Srbiji.

-Apoteka Prokuplje je imala i sada ima najveći udeo na tržištu u odnosu na privatne apoteke i taj procenat je trenutno oko 63 odsto, dok je kod drugih apoteka taj procenat daleko manji, na primer Beograd 35 odsto, Niš 36, Kragujevac 34, Vranje 22 odsto. U ovom trenutku, u Republici Srbiji, radi samo desetak državnih apoteka, sve ostale su ili propale ili su pod koncesijom. Primer je Vojvodina, gde su apoteke, osim Subotice, date u koncesiju. Od većih apoteka u užoj Srbiji, ne rade u državnom vlasništvu apoteke u Šapcu, Pančevu, Boru, Leskovcu, s tim što kruševačka Apoteka za neki dan počinje postupak koncesije, dodao je Miljković.

On je objasnio da državne apoteke posluju po tržišnim principima, što znači da sredstva za finansiranje rashoda za troškove, zarade i kupovinu lekova, stiču samostalno i ni dinar ne dobijaju od osnivača i države.

-Sredstva od Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srbije se uplaćuju za lekove fakturisane na recept i tako izdaju građanima, a pomenuti Fond prema apoteci ima samo status „velikog kupca“, a ne finansijera. Kada su 2015. godine uvedene Centralne javne nabavke za lekove koji se izdaju na recept, izgubili smo oko dve trećine dotadašnjih prihoda. Od tada, pa do danas, i pored svih teškoća, trudili smo se da normalno poslujemo i vršimo nesmetano snabdevanje lekovima tržište Topličkog okruga, istakao je Miljković.

Kako je naglasio, obzirom na sve veću konkurenciju privatnih apoteka i bitno smanjenih prihoda zbog Centralne javne nabavke dugoročno, apoteke u državnom vlasništvu, neće biti u mogućnosti da zadovolje potrebe tržišta lekovima.

-Zato je sa osnivačima dogovoreno da se uđe u proces koncesije, kako bi se sačuvala stabilnost ustanove i građanima omogućila normalna snabdevenost, zaposlenima sigurne plate, osnivaču koncesiona naknada, a državi fiskalni prihodi. U slučaju koncesije Apoteke Prokuplje, ako se obavi u narednim mesecima, po inicijalnom predlogu ovlašćenih revizorskih kuća, svi stručni radnici, i to 22 diplomirana farmaceuta i 40 farmaceutskih tehničara, četiri pomoćna i četiri radnika u administraciji, ostaće u radnom odnosu na neodređeno vreme, sa garantovanim platama iz decembra 2019. godine, a osnivač će dobiti po proceni više od 100 miliona dinara koncesione nadoknade, dok će za period od 15 godina, koliko bi koncesija trajala, država i lokalna samouprava na ime poreza, doprinosa i drugih fiskalnih dažbina, dobiti 800 miliona dinara, naglasio je direktor Miljković.

On je podvukao da koncesija nije privatizacija, već izdavanje poslovnih kapaciteta drugom pravnom licu na određeni period.

-Oglas za koncesiju je javni, pa će na njega moći da se prijave pravna lica koja ovu delatnost obavljaju u Republici Srbiji već određeni broj godina. Želim da javnosti objasnim i zašto je jedino koncesija rešenje za održavanje stabilnosti ustanove. Razlog je taj, zato što formiranjem novog privrednog društva, prestaje obaveza Centralne javne nabavke, što znači vraćanje prihoda, koji su oduzeti apotekama u državnom vlasništvu, jer privatnici i sada mogu slobodno da nabavljaju robu po tržišnim uslovima i da za to na ukupnu nabavku dobijaju bonitete, objasnio je Miljković.

Prema njegovim rečima, apoteke u državnom vlasništvu, načinom nabavke, preko Centralne javne nabavke, ostaju bez naznačenih boniteta za pozitivnu listu lekova, koja je u slučaju Apoteke Prokuplje, oko 60 odsto u strukturi naručivanja i prodaje.

Na kraju konferencije, direktor Apoteke Prokuplje se osvrnuo i na političku dimenziju napada i iznošenje neistina o radu Apoteke Prokuplje, kao i na pominjanje Darka Laketića, koji je bio direktor 11 meseci i to nije već sedam godina.

-Ovim se samo potvrđuje da politički talog, kome Joksić pripada, nema nikakve argumente za napade na Darka Laketića, jer je i poslovanje ove apotekarske ustanove u to vreme bilo na jednom od najviših nivoa. Ubuduće će svako iznošenje neistina, makar i na fantomskim stranicama, bez odgovornog lica i impresuma, od izlizanih pljuvačkih novinara, ili političkog šljama, biti sankcionisano krivičnim prijavama, kako bi se zaštitio integritet pomenutih lica i kredibilitet Apoteke Prokuplje, koja ima dugu tradiciju i respekt, zaključio je direktor Apoteke Prokuplje Zlatan Miljković, na današnjoj konferenciji za novinare.