У Народном музеју Топлице  приказан је 45-минутни документарни филм „Госпођа из Плочника“, који је у сарадњи са овом установом културе направила медијска кућа „Артемида“.

Продуцент овог филма Соња Ристић је овом приликом истакла да је до сада снимљено доста филмова о Плочнику, али да на начин на који је урађена „Госпођа из Плочника“ није ниједан.

-Наша замисао је била да Плочник представи једна неолитска жена, а то је на веома леп и професионалан начин извела ученица прокупачке Гимназије Анђела Новаковић. Она је лик госпође из Плочника изнела предивно и биће ми веома драго, ако некад одлучи да се бави професионално глумом, да је први кадар снимила самном. Филм је на наше велико задовољство другачији, пријемчивији, није сувопаран, јер у њему госпођа из Плочника прича причу о свом животу у селу и свему што је чинило њену свакодневицу. Он ће бити приказан у свим нашим амбасадама широм света, рекла је Ристић, која у овом филму потписује и и сценарио и режију.

Пројекат из кога је настала „Госпођа из Плочника“ је финансирало Министарство културе Републике Србије, а филм је титлован на три светска језика, (енглески, немачки и француски) и има пропратну изложбу. Намењен је стручној јавности, али и најширој публици са циљем да се упозна са винчанском културом, односно са животом у неолиту.

-Овај филм говори о људима, који су живели у Плочнику, јер људи су уствари то што смо тражили све време. Једно су куће, посуде, оруђа и оружја, које смо проналазили и једно је тај светски значај Плочника, али оно што је основа свега тога јесте да су тамо живели неки људи који су оставили траг. Једна од њих је и госпођа из Плочника, коју је сјајно одглумила Анђела. Ту су и девојке у костимима и момци, који су помогли да топимо бакар, истакла је коаутор филма Јулка Кузмановић Цветковић.

Она је навела да Плочник има магију, а да се Соња Ристић потрудила и успела, да уз помоћ свих сарадника на филму, ту магију и прикаже.

На питање  колико су успеле да обичном човеку приближе сам локалитет и живот на њему некада, Кузмановић-Цветковић је одговорила.

-Ко је једанпут дошао на локалитет и ушао у обновљено неолитско насеље, имао је прилику да уђе у неолит најреалније и да тек онда види колика је разлика држати камену секиру у рукама и гледати је у витрини. Доживљај је потпуно другачији. И сама неолитска кућа  је нешто фасцинантно, јер за нас који живимо у становима, који најмање имају по 50 квадрата, а да не говорим о велики кућама, просто је невероватно како је једна породица живела у једној соби од двадесетак квадрата, а да им није било тесно. Оно што је посебно занимало млад свет, јесте где им је орман за одећу, за ципеле, како су могли сви да спавају око огњишта, како то да су јели за тако малом трпезом. Много је ствари које су нејасне, али кад дођете у музеј и видите многе свакодневне ствари у витринама, мислите да су ту живели неки дивљаци, који су малтене сишли с дрвета, огрнули се кожом и то је то. Међутим, кад кренете да се бавите стварима које су ти људи обрађивали, кад видите статуете које су они правили, на који начин су бринули о својој деци, онда промените став, нагласила је коаутор „Госпође из Плочника“ Јулка Кузмановић Цветковић.

Анђела Новаковић, која нам је  приказала госпођу из Плочника, ученица је трећег разреда прокупачке Гимназије и истиче да је уживала док је играла овај лик.

-С обзиром на то да сам први пут била пред камерама и први пут снимала филм, признајем да је било мало захтевније. Најтеже је било враћање, односно понављање самог процеса снимања, а то је истовремено било и најлепше, јер сам из својих грешака учила, рекла је ова млада глумица, иначе одлична ученица прокупачке Гимназије, која је свој таленат за глуму открила у првој години средње школе.

Ипак, како је истакла, по завршетку средње школе планира да упише Правни факултет, али ће се потрудити да се ангажује и у неком, барем аматерском позоришном студију.

Иначе, симбол археолошког налазишта у Плочнику је статуета жене од печене глине, која је случајно пронађена 1987. године. У филму „Госпођа из Пличника“ насеље и живот приказано је управо из визуре жене, која је живела баш на овом месту у време неолита. Целу причу жене из неолита на филмском платну, употпуњују и археолози Јулка Кузмановић Цветковић и Сања Црнобрња Красић.

Да подсетимо, прича о Плочнику почиње давне 1927. године приликом трасирања железничке пруге, од Ниша до Куршумлије, када је у усеку за пругу откривена велика количина археолошког материјала. То је било откриће које је свету представило Плочник, неолитско насеље и колевку металургије бакра.