U Narodnom muzeju Toplice  prikazan je 45-minutni dokumentarni film „Gospođa iz Pločnika“, koji je u saradnji sa ovom ustanovom kulture napravila medijska kuća „Artemida“.

Producent ovog filma Sonja Ristić je ovom prilikom istakla da je do sada snimljeno dosta filmova o Pločniku, ali da na način na koji je urađena „Gospođa iz Pločnika“ nije nijedan.

-Naša zamisao je bila da Pločnik predstavi jedna neolitska žena, a to je na veoma lep i profesionalan način izvela učenica prokupačke Gimnazije Anđela Novaković. Ona je lik gospođe iz Pločnika iznela predivno i biće mi veoma drago, ako nekad odluči da se bavi profesionalno glumom, da je prvi kadar snimila samnom. Film je na naše veliko zadovoljstvo drugačiji, prijemčiviji, nije suvoparan, jer u njemu gospođa iz Pločnika priča priču o svom životu u selu i svemu što je činilo njenu svakodnevicu. On će biti prikazan u svim našim ambasadama širom sveta, rekla je Ristić, koja u ovom filmu potpisuje i i scenario i režiju.

Projekat iz koga je nastala „Gospođa iz Pločnika“ je finansiralo Ministarstvo kulture Republike Srbije, a film je titlovan na tri svetska jezika, (engleski, nemački i francuski) i ima propratnu izložbu. Namenjen je stručnoj javnosti, ali i najširoj publici sa ciljem da se upozna sa vinčanskom kulturom, odnosno sa životom u neolitu.

-Ovaj film govori o ljudima, koji su živeli u Pločniku, jer ljudi su ustvari to što smo tražili sve vreme. Jedno su kuće, posude, oruđa i oružja, koje smo pronalazili i jedno je taj svetski značaj Pločnika, ali ono što je osnova svega toga jeste da su tamo živeli neki ljudi koji su ostavili trag. Jedna od njih je i gospođa iz Pločnika, koju je sjajno odglumila Anđela. Tu su i devojke u kostimima i momci, koji su pomogli da topimo bakar, istakla je koautor filma Julka Kuzmanović Cvetković.

Ona je navela da Pločnik ima magiju, a da se Sonja Ristić potrudila i uspela, da uz pomoć svih saradnika na filmu, tu magiju i prikaže.

Na pitanje  koliko su uspele da običnom čoveku približe sam lokalitet i život na njemu nekada, Kuzmanović-Cvetković je odgovorila.

-Ko je jedanput došao na lokalitet i ušao u obnovljeno neolitsko naselje, imao je priliku da uđe u neolit najrealnije i da tek onda vidi kolika je razlika držati kamenu sekiru u rukama i gledati je u vitrini. Doživljaj je potpuno drugačiji. I sama neolitska kuća  je nešto fascinantno, jer za nas koji živimo u stanovima, koji najmanje imaju po 50 kvadrata, a da ne govorim o veliki kućama, prosto je neverovatno kako je jedna porodica živela u jednoj sobi od dvadesetak kvadrata, a da im nije bilo tesno. Ono što je posebno zanimalo mlad svet, jeste gde im je orman za odeću, za cipele, kako su mogli svi da spavaju oko ognjišta, kako to da su jeli za tako malom trpezom. Mnogo je stvari koje su nejasne, ali kad dođete u muzej i vidite mnoge svakodnevne stvari u vitrinama, mislite da su tu živeli neki divljaci, koji su maltene sišli s drveta, ogrnuli se kožom i to je to. Međutim, kad krenete da se bavite stvarima koje su ti ljudi obrađivali, kad vidite statuete koje su oni pravili, na koji način su brinuli o svojoj deci, onda promenite stav, naglasila je koautor „Gospođe iz Pločnika“ Julka Kuzmanović Cvetković.

Anđela Novaković, koja nam je  prikazala gospođu iz Pločnika, učenica je trećeg razreda prokupačke Gimnazije i ističe da je uživala dok je igrala ovaj lik.

-S obzirom na to da sam prvi put bila pred kamerama i prvi put snimala film, priznajem da je bilo malo zahtevnije. Najteže je bilo vraćanje, odnosno ponavljanje samog procesa snimanja, a to je istovremeno bilo i najlepše, jer sam iz svojih grešaka učila, rekla je ova mlada glumica, inače odlična učenica prokupačke Gimnazije, koja je svoj talenat za glumu otkrila u prvoj godini srednje škole.

Ipak, kako je istakla, po završetku srednje škole planira da upiše Pravni fakultet, ali će se potruditi da se angažuje i u nekom, barem amaterskom pozorišnom studiju.

Inače, simbol arheološkog nalazišta u Pločniku je statueta žene od pečene gline, koja je slučajno pronađena 1987. godine. U filmu „Gospođa iz Pličnika“ naselje i život prikazano je upravo iz vizure žene, koja je živela baš na ovom mestu u vreme neolita. Celu priču žene iz neolita na filmskom platnu, upotpunjuju i arheolozi Julka Kuzmanović Cvetković i Sanja Crnobrnja Krasić.

Da podsetimo, priča o Pločniku počinje davne 1927. godine prilikom trasiranja železničke pruge, od Niša do Kuršumlije, kada je u useku za prugu otkrivena velika količina arheološkog materijala. To je bilo otkriće koje je svetu predstavilo Pločnik, neolitsko naselje i kolevku metalurgije bakra.