U Narodnom muzeju Toplice, u okviru programa, povodom obeležavanja gradske slave Sveti Prokopije, predstvaljena je monografija „Ratnici Gvozdenog puka“, autora, muzejskog savetnika, istoričara Darka Žarića. Pred velikim brojem posetilaca, među kojima su bili predstavnici Grada Prokuplja, Crkve i Vojske Srbije, o monografiji je pored autora, govorio i direktor Narodne biblioteke „Rade Drainac“ Dragan Ognjanović.

Ovo je prva monografija o najboljem srpskom puku, a urađena je na 420 strana u A4 formatu. U monografiji se nalazi 230 fotografija, prikazan je ratni put Gvozdenog puka 1912-1918. godine, dati su spiskovi sa podacima o 2985 poginulih i 548 preživelih ratnika puka, odlikovanih ratnika sa Karađorđevom zvezdom sa mačevima, Legijom časti i drugim odlikovanjima, najhrabrijim oficirima i podoficirima i spomenicima posvećenih puku. Objavljivanje monografije finansijski je pomoglo Ministarstvo kulture Republike Srbije.

Ispred lokalne samouprave prisutne je pozdravila većnik za kulturu Milica Erić, koja se zahvalila svima koji su bili uključeni oko objavljivanja ove monografije.

– Svaka novo napisana knjiga sa našom prebogatom ali bolnom istorijom ostaje našim pokolenjima da se trajno sećaju svojih predaka. Autoru bih čestitala i poželela da nastavi i dalje sa pisanjem ovakvih i sličnih naslova, izjvila je Erić.

-O ratnom putu i samom puku pisano je do sada skromno. Gvozdenim pukom najviše su se bavili nastavnik na Vojnoj akademiji pukovnik Mirko Dobričanin i lokalni istoričari sa juga Srbije, profesori Dobrosav Turović, mr Radoje Kostić i Petko Mrjanović. Zahvaljujući Žariću, koji je uložio ogroman trud i rad, Gvozdeni puk, najelitnija i najodlikovanija jedinica srpske vojske ikada, po prvi put je dobila svoju monografiju, koja je jedinstvena iz mnogo razloga. Ona ima 420 strana, a prate je fotografije, koje su od velike važnosti, jer prikazuju događaje i prate sudbine junaka ove jedinice, a neke od njih su objavljene po prvi put. Ovo je veliki izdavački poduhvat i na tome čestitam i autoru i izdavaču, rekao je predstavljajući Žarićev rad i monografiju „Ratnici Gvozdenog puka“, Dragan Ognjanović.

Prema rečima autora ovog kapitalnog dela, monografija „Ratnici Gvozdenog puka“ zaokružuje jednu celinu, jer sada ovaj najpoznatiji puk srpske vojske, pored Spomen sobe i Spomen parka u Prokuplju, ima i svoju monografiju.

-Ovo je prvo izdanje, uradićemo i dopunsko, ali ćemo se pre toga potruditi da ovo promovišemo u celoj Srbiji, jer mi imamo istoriju, koja u svakom od nas izaziva ponos, a „Gvozdeni puk“ je zarad slobode činio takve podvige, koje danas ne bi činile ni najelitnije vojne jedinice. On je iz mesta mobilizacije u Prokuplju 7. 10. 1912. godine u Prvi balkanski rat krenuo sa 4.755 vojnika i podoficira i 60 oficira. U ovom ratu poginulo je iz Gvozdenog puka 249 ratnika, dok je u Drugom balkanskom ratu poginulo 244 pripadnika. Ukupno je posle balkanskih ratova bilo 4.262 ratnika. Iz stroja tj. poginulih i ranjenih izbačeno je 33 oficira i 2.120 podoficira i redova, tj. 50 odsto ukupnog sastava mobilisanog puka. Nakon završene mobilizacije 30. jula 1914. godine, brojno stanje puka je bilo 4.538 boraca, 67 oficira, 646 podoficira i kaplara i 3.825 radova. Gvozdeni puk je u borbama na Ceru, Kolubari i Drini 1914 imao ukupno 812 poginulih redova i podoficira. Godinu je završio sa 3.726 živih ratnika. Za četiri meseca borbi u 1914. godini iz puka izbačeno je iz stroja 35 oficira, 2.303 podoficira i vojnika, rekao je autor monografije „Ratnici Gvozdenog puka“ Darko Žarić.

On je dodao da je 1915. godine poginulo ili nestalo 530 pripadnika puka, a ranjen 421.

-Puk se povukao prema Elbasanu, a pored reke Škumbi došlo je 2.363 pripadnika puka, 46 oficira, 1.721 redova, 369 kaplara, 226 podoficira i jedan činovnik. U Drač i Valonu nije stiglo 15.053 pripadnika Moravske divizije prvog poziva i 15.556 pripadnika drugog poziva. Na Albansko područje stiglo je samo 1. 647 pripadnika od 16.651 mobilisanih u Moravskoj diviziji trećeg poziva. Prema podacima od 30.7.1914. godine, po izvršenoj mobilizaciji u Moravskoj diviziji prvog poziva, koja je tada bila u sastavu Druge armije, bilo je 19.221 pripadnika. U Elbasan je došlo samo 473 pripadnika 16. pešadijskog puka, a ostali su ili stradali ili se predali. Na Krfu 15.2.1916. godine iskrcalo se 2.182 pripadnika puka, 63 oficira, tri činovnika, 347 podoficira, 437 kaplara i 1332 redova. Ovo su samo neki od podataka koje ljubitelji istorije mogu naći u mojoj monografiji “Ratnici Gvozdenog puka“, koju mogu kupiti u Narodnom muzeju Toplice, koji je njen izdavač, istakao je Žarić, navodeći da mnogo vremena treba da se ispriča sve što znamo o hrabrim junacima Gvozdenog puka i da je ovo samo deo onoga što monografija sadrži. Uz brojne fotografije, tu su i tabele, koje su date kako bi se najjasnije video pregled broja učesnika u ratovima od 1912-1918. godine.

On je zaključio da se kroz tabele, koje su prikazane u knjizi, a na osnovu iznetih podataka, vidi da je broj pripadnika varirao tokom ratnih godina i da je bilo više mobilizacija i reorganizacija, pa se sa sigurnošću ne može tačno reći, koliko je ljudi prošlo kroz puk, a  najizvesnije da je taj broj 6.500.

Ova monografija, prema rečima recenzenta prof.dr Saše Markovića, predstavlja kapitalno delo i dragoceno svedočanstvo o odgovornosti srpskog naroda u periodu najtežih istorijskih iskušenja, kakva sa sobom donose ratne okolnosti, pretnja okupacijom, represijama i uništenjem identiteta.

-Rukopis kolege Žarića, obeležen je detaljnim svedočanstvima, koja nisu skrajnula nijednu okolnost, utemeljen na istorijskim izvorima i postojećoj, iako skromnoj literaturi, predstavlja odlučan iskorak u očuvanju „kulture sećanja“. Njeno uporište nije ideološka ambicija samozadovoljstva i arogancije, već istoriografski narativ, koji ima nameru trajnog prisustva. Primorani da se brane, Srbi su se trudili  da u tome budu uspešni, jer je to značilo ne samo odbranu države, već i porodice. Predstavnik ovog narativa srpske savremene istorije, obeležene ratnim iskustvima, bio je i Gvozdeni puk. Njegov ratni put je svedok odbarne i očuvanja slobode i požrtvovanja, koje je radi nje ispoljeno, zapisao je prof. dr Saša Marković.

Ovom prilikom najveće priznanje SUBNOR-a Srbije, za doprinos u razvijanju i osavremenjavanju tradicija oslobodilačkih i odbrambenih ratova i očuvanju tekovina antifašističke borbe Srbije, autoru monografije Darku Žariću i Narodnom muzeju Toplice uručio je predsednik SUBNOR-a Srbije, grad Niš i član predsedništva SUBNOR-a Srbije Anđelko Milićević. U ime muzeja priznanje je primila direktorka Ljiljana Krasić.

Autor monografije „Ratnici Gvozdenog puka“, Darko Žarić je završio Filozofski fakultet, odsek istrorije na Univerzitetu u Prištini. Posle položenog diplomskog ispita zaposlio se u 2000. godine u Narodnom muzeju Toplice u Prokuplju. Dve godine kasnije je dobio zvanje kustos, 2013. godine zvanje viši kustos i 2021. zvanje muzejskog savetnika. Autor je monografije „Obeležavanje 100 godina od Topličkog ustanka i 100 godina od oslobođenja Prokuplja u Prvom svetskom ratu“(2020). Koautor je dve monografije „Istorija lokalne uprave u Prokuplju“(2015) i Narodni muzej Toplice 1946-2016“(2016). Autor je kataloga i postavke u Spomen sobi „Gvozdeni puk u oslobodilačkim ratovima Srbije 1912-1918.“ Do sada je objavio 46 stručnih radova u zbornicima i godišnjacima, Vojnoistorijskom zborniku, Godišnjak Muzeja žrtava genocida, časopis JU Spomen područje Donja Gradina, Republika Srpska, Bih, Arhivski zapisi Državnog arhiva Crne Gore, tematskim zbornicima sa naučnih skupova sa međunarodnim učešćem, Topličkom zborniku, kao i časopisima za književnost, umetnost, kulturu i društvena pitanja, „Srpski jug“, „Toplički venac“, TOK i Zbilja.

Učestvovao je u realizaciji 23 izložbe, a uradio je ili je učestvovao u realizaciji šest postavki. Bio je učesnik 11 naučnih skupova, međunarodnih naučnih konferencija i kongresa sa referatom u Sofiji, Nikšiću, Prokuplju, Kosovskoj Mitrovici, Surdulici, Leskovcu, Vranju i Beogradu. Bio je organizator i sekretar Međunarodnog naučnog skupa „Toplički ustanak 1917. -100. godina kasnije“ u Prokuplju 2017. godine (41 učesnik), organizator Okruglog stola „Gvozdeni puk – najodlikovaniji srpski puk“, u Prokuplju 2018.(10 učesnika), predsednik odbora Naučnog skupa sa međunarodnim učešćem „Ratni zločini bugarske vojske na jugu Srbije“, 2019. godine u Prokuplju i Prolom Banji (22 učesnika), kao i predsednik odbora Naučnog skupa sa međunarodnim učešćem „110. godina od mobilizacije Gvozdenog puka u oslobodilačkim ratovima Srbije – srpaka vojska u istoriji i tradiciji“ 2022. godine (23 učesnika).

Član je Nacionalne komisije za vojnu istoriju pri Ministavrstvu odbrane Republike Srbije, koja je obnovila svoj rad 2014. godine. Marta 2018. godine izabran je za predsednika sekcije istoričara MDS i člana komisije za dodeljivanje muzejske nagrade „Mihailo Valtrović“.