Изузетно кишно време на подручју Топличког округа идеално је за род добре шумске печурке, као и за добру зараду берача печурака.

Према њиховим речима почетак лета је идеалан за „лисичаре“ које су ове године одличног квалитета и има их у великим количинама, тако да та печурка позната и као „жујара“ или „љутача“, почетком овог лета са ценом од 500 динара за сирову печурку по килограму, доноси одличну зараду берачима, али и откупљивачима и извозницима.

Када је реч о „вргањима“ они су, као најквалитетније и најтраженије шумске печурке, овог пролећа нешто слабијег квалитета, па им је и цена нешто слабија него обично и тренутно износи 250 динара за сирови „вргањ“ по килограму.

–Сезона „вргања“ тек долази јер квалитет те печурке расте са топлијим, сунчанијим летњим данима, тако да спретни берачи, који добро познају терене и места на којима расте то „шумско злато“, за једну сезону могу да зараде више хиљада евра, каже откупљивач печурака из Топличког округа.

У топличком крају поред „вргања“ и „лисичара“ расте и откупљује се још доста мање познатих јестивих, укусних и веома лековитих врста печурака, као што су „јајара“, „црна труба“ и многе друге, које искусни берачи на терену лако препознају и разликују од нејестивих врста.

–Добри познаваоци печурака дневно могу да наберу од пет до 15 килограма, а дешавало се да неки берачи дневно предају и по 100 килограма, каже откупљивач из Велике Плане који подвлачи да у летњој сезони откупи од 20 до 30 тона печурака, углавном „вргања“ и „лисичара“ а да је некада када је посао брања печурака био уноснији то знало да буде и стотину пута више.

Како би печурке остале у добром стању и постигле већу цену берачи се одлучују да их сами секу и суше, па тако за килограм сувих добијају између 1.000 и 1.200 динара, каже откупљивач из Велике Плане који има фирму за откуп, прераду и извоз печурака и шумских плодова.

Према његовим речима најбоља извозна цена се постиже сушењем и кувањем печурака и она износи од 7 до 8 евра по килограму за кувану или 30 евра за сушену печурку, најчешће „вргањ“ или „лисичару“.

Према његовим речима „вргањ“ се највише извози у Италију док су за „лисичару“, која је у Србији далеко најбољег квалитета, заинтересовани Швајцарци, Немци и Французи.