Izuzetno kišno vreme na području Topličkog okruga idealno je za rod dobre šumske pečurke, kao i za dobru zaradu berača pečuraka.
Prema njihovim rečima početak leta je idealan za „lisičare“ koje su ove godine odličnog kvaliteta i ima ih u velikim količinama, tako da ta pečurka poznata i kao „žujara“ ili „ljutača“, početkom ovog leta sa cenom od 500 dinara za sirovu pečurku po kilogramu, donosi odličnu zaradu beračima, ali i otkupljivačima i izvoznicima.
Kada je reč o „vrganjima“ oni su, kao najkvalitetnije i najtraženije šumske pečurke, ovog proleća nešto slabijeg kvaliteta, pa im je i cena nešto slabija nego obično i trenutno iznosi 250 dinara za sirovi „vrganj“ po kilogramu.
–Sezona „vrganja“ tek dolazi jer kvalitet te pečurke raste sa toplijim, sunčanijim letnjim danima, tako da spretni berači, koji dobro poznaju terene i mesta na kojima raste to „šumsko zlato“, za jednu sezonu mogu da zarade više hiljada evra, kaže otkupljivač pečuraka iz Topličkog okruga.
U topličkom kraju pored „vrganja“ i „lisičara“ raste i otkupljuje se još dosta manje poznatih jestivih, ukusnih i veoma lekovitih vrsta pečuraka, kao što su „jajara“, „crna truba“ i mnoge druge, koje iskusni berači na terenu lako prepoznaju i razlikuju od nejestivih vrsta.
–Dobri poznavaoci pečuraka dnevno mogu da naberu od pet do 15 kilograma, a dešavalo se da neki berači dnevno predaju i po 100 kilograma, kaže otkupljivač iz Velike Plane koji podvlači da u letnjoj sezoni otkupi od 20 do 30 tona pečuraka, uglavnom „vrganja“ i „lisičara“ a da je nekada kada je posao branja pečuraka bio unosniji to znalo da bude i stotinu puta više.
Kako bi pečurke ostale u dobrom stanju i postigle veću cenu berači se odlučuju da ih sami seku i suše, pa tako za kilogram suvih dobijaju između 1.000 i 1.200 dinara, kaže otkupljivač iz Velike Plane koji ima firmu za otkup, preradu i izvoz pečuraka i šumskih plodova.
Prema njegovim rečima najbolja izvozna cena se postiže sušenjem i kuvanjem pečuraka i ona iznosi od 7 do 8 evra po kilogramu za kuvanu ili 30 evra za sušenu pečurku, najčešće „vrganj“ ili „lisičaru“.
Prema njegovim rečima „vrganj“ se najviše izvozi u Italiju dok su za „lisičaru“, koja je u Srbiji daleko najboljeg kvaliteta, zainteresovani Švajcarci, Nemci i Francuzi.