U Narodnom muzeju Toplice, u znak sećanja na 110 godina od golgote Srpske vojske kroz Albaniju i njenog dolaska na grčko ostrvo Krf, jednog od najtežih i najznačajnijih poglavlja u istoriji srpskog naroda tokom Prvog svetskog rata, održana je promocija knjige „Hodočašće na Krf“, autora kustosa „Srpske kuće“ na Krfu, Ljubomira Saramandića.

Knjiga „Hodočašće na Krf“ ne pruža samo suvoparan hronološki prikaz činjenica boravka naše vojske na Krfu, već više govori o stanju duha srpskog vojnika, oficira, civila. Ona donosi detaljan prikaz ovog istorijskog događaja i povezuje patnju srpskih vojnika i civila sa njihovim ponovnim okupljanjem i oporavkom na Krfu, kao i sa savezništvom i pomoći grčkog naroda u tim teškim trenucima.

-Ona je mala po obimu, ali velika po svojoj nameni i postignuću.U njoj nije sve rečeno o srpskoj golgoti i stradanju u toku Prvog svetskog rata, ali je rečno dovoljno da nas podseti na zahvalnost, koju dugujemo onima, koji su stradali da bi se izgradila otadžbina, zapisao je o ovoj knjizi, protojerej i profesor slavistike na državnom Kolumbus univerzitetu u Ohaju, dr Mateja Matejić.

Predstavljajući svoju knjigu pred prokupačkom publikom, kroz fotografije i video materijal, Ljubomir Saramandić je rekao da ima čast da poslednjih 25 godina obavlja dužnost kustosa „Srpske kuće“ na Krfu. Za to vreme, kako je istakao ovaj muzej je posetilo pola miliona građana Srbije, ali i stranaca.

-„Srpska kuća“ je najbolje ocenjena kuća u Grčkoj. To je zdanje velike arhitektonske vrednosti, nalazi se u samom centru grada Krfa, sastoji se od muzeja „Srbi na Krfu 1916. -1918.“ i Počasnog konzulata Republike Srbije. U razgovoru sa posetiocima, ali i na ovakvim okupljanjima, ja nastojim, da taj istorijski trenutak predstavim i pokušam da dam odgovor, ovde u Srbiji, na pitanje zašto treba doći na Krf, dodao je autor knjige „Hodočašće na Krf“ i naglasio da odgovor na to pitanje nije nimalo jednostavan.

On je objasnio da za sve Srbe, odlazak na Krf nije samo turizam, već i neka vrsta hodoćašća, kao i da je poslednjih nekoliko godina zabeležen veliki broj posetilaca, posebno iz Južne Srbije, koji uvek ističu da po dolasku na ovo ostrvo osete neku posebnu vrstu emocija.

-„Srpska kuća“ je prvi čin hodočašća, drugi je ostrvo Vido, na prostoru ispred Mauzoleja i Plave grobnice. Rekao bih da se tu, pre svega kod mladih, pokreću neki mehanizmi, koje je nemoguće pokrenuti na nekom drugom mestu. Meni je izuzetno drago da je moje prvo obraćanje u ovoj godini, kada obeležavamo 110 godina od golgote srpske vojske kroz Albaniju, bilo upravo u Prokuplju, istakao je Saramandić.

Istorijski gledano, povlačenje srpske vojske i civila kroz planine Crne Gore i Albanije u periodu od novembra 1915. do januara 1916. ostalo je upamćeno kao „Albanska golgota“ – tragičan marš u ekstremnim uslovima zime, gladi, bolesti i nedostatka osnovnih sredstava, koji je predstavljao poguban test za tadašnju državu i njene građane. Na ostrvu Krf, koje su tada Srbi često nazivali „ostrvo spasa“, usledili su meseci oporavka od stradanja. Veliki broj vojnika bio je smešten i lečen na obližnjem ostrvu Vido, ali uprkos pomoći, mnogi su stradali i tamo, a more oko ostrva nazvano je „Plava grobnica“.

Pisac i kustos „Srpske kuće“ na Krfu Ljubomir Saramandić, ovom knjigom je ovekovečio slavnu srpsku generaciju iz 1914.-1918, koja je svojim herojstvom za sva vremena uzdigla do neba srpskog vojnika.

U programu ove večeri učestvovao je i hor Muzičke škole „Kornelije Stanković“ i prokupački glumac Nebojša Milenković Jumba.