Priznanje za stručnost, profesionalnost, brojne naučno-istraživačke radove, humanost  i…, posebno priznanje mnogih građana, zato što je decu iz Prokuplja koja su studirala u Beogradu naučio kako da uče i zavole medicinu… I tako, ove godine, Svetosavska povelja ode u ruke prof. dr Milana Milisavljevića, rođenog Prokupčanina, koji trenutno živi i radi u Beogradu. Zahvaljujući njemu, za toplički kraj se čulo i izvan granica naše zemlje.

Sve nekako, i da si stručan, i dobar u svom poslu, to je valjda i normalno… Ali kako se to deca nauče kako da uče i zavole ono što studiraju? Kako je to pošlo za rukom prof. dr Milanu Milisavljeviću?

Saznajemo od čoveka koji je upravo to i „proživeo“, koji se i posle tri decenije seća kako je bilo dok je studirao u Beogradu i kako je, zahvaljujući dr Milisavljeviću, naučio kako da savlada gradivo i zavoli medicinu.

Ovo je priča dr Aleksandra Cvetanovića, epidemiologa iz Prokuplja, koji se sa dr Milisavljevićem nije video trideset godina, otkako je završio studije, a onda su se sreli u subotu, u Domu kulture, na Svetosavskoj akademiji i dodeli priznanja.

-Bio sam prva godina na medicini, jedini u generaciji iz Prokuplja, trebalo je da polažem anatomiju, i jednoga dana imali smo neke konsultacije sa asistentom. Pun hodnik studenata, čekamo, muvamo se tamo-vamo. Otvaraju se jedna vrata, pojavljuje se čovek u mantilu, i pita „ko je Cvetanović“? Odgovaram „ja“. On me gleda i ponovo pita „što se ti ne javiš“? „Kako da se javim kad Vas ne poznajem, prvi put Vas vidim…“? Sledi još jedno pitanje „a ko ti je predavao matematiku u osnovnoj školi i latinski u Gimnaziji“? Gledam ga, i kažem „nastavnik Mole i profesorka Ana…“, a on će „pa to su moji roditelji“. Prvo što sam pomislio „e sad će svi da misle da mi je ovaj čovek neka veza“ i osetio sam kako crvenim. Pozove me on u kancelariju i pita „iz koje knjige učiš, je l’ si spreman za ispit“? A ja sam imao neku literaturu koju sam nasledio od starije sestre, sećam se da je u pitanju bila osteologija, pa je to bilo sve podvučeno… „Iz ovoga učiš“?, pita me on… i dade mi istu takvu knjigu iz fioke, koja nije bila podvučena. „Imaš četiri dana da je pročitaš, naučiš i dođeš da te ispitam“. Šta ću, kud’ ću…uzmem knjigu, zasednem kući i dođem za četiri dana. Čovek me tako „izrešeta“ i na kraju mi kaže „dobro, ovo si spremio“, a onda izvuče neku drugu knjigu, o abdomenu, i reče „dođi za dva, tri dana da te ispitam“. Za 15 dana, on je mene prošetao kroz celu anatomiju! Za ispit dobijem jednog od najstrožijih profesora, ali položim, i to osmicom, priča dr Cvetanović.

I tako je naš epidemiolog, jednom godišnje, „podnosio izveštaj“ dr Milisavljeviću…

-Pokucam na vrata, „dobar dan, ja sam položio ispite, dao sam godinu, doviđenja“. Na kraju četvrte godine, potražim ja njega po običaju, pokucam na vrata, kad-njega nema. „Gde je dr Milisavljević“? Kažu mi „on nije ovde, sada je u Vašingtonu“. Više ga nisam sreo. Sve do prošle godine, kada mi se učinilo da sam ga video ovde… Raspitam se malo kod njegovog kuma i on mi kaže „da, on je bio, dolazio je u Prokuplje“. A onda smo se sreli na Akademiji, posle 30 godina…, priča dr Cvetanović.

Kako dodaje, prišao mu je, objasnio zašto misli da je jedno ovakvo priznanje odavno trebalo da dobije, uz rečenicu „hvala što ste me naučili da učim“.

-Veliki čovek, stručnjak. U životu nije dobio četvorku. Svakome je pomogao. Kada nešto radi, radi maksimalno praktično. Bio je takav pre 30 godina, a takav je i danas. Kad čuje da je neki student iz Prokuplja, on se obavezno javi, koristi svaku priliku da vidi kakvo je to dete, ume li da uči, voli li to što uči. Pravi Prokupčanin i Topličanin! On je meni poklonio ideju medicine, pokazao mi kako da se približim suštini i kako da je zavolim. Ne postoji ništa lepše nego kad vam se to desi na početku studija, ističe naš sagovornik.

Naglašava da je prof. dr Milisavljević, sa jednim kolegom, doc. Marinkovićem, napravio 1988. godine pravu revoluciju u svetu medicine. Ovi stručnjaci izdali su novu anatomiju centralnog nervnog sistema, svi su se otimali za tu knjigu, želeli da je imaju. S druge strane, oko ovih stručnjaka otimali su se svi univerziteti…

Na naše pitanje, šta mu je prof. dr Milan Milisavljević kazao kad su se sreli na Svetosavskoj akademiji i kad mu se obratio, dr Cvetanović odgovara:

-Zar je moguće da je toliko prošlo? Kako ti je sestra?