Признање за стручност, професионалност, бројне научно-истраживачке радове, хуманост  и…, посебно признање многих грађана, зато што је децу из Прокупља која су студирала у Београду научио како да уче и заволе медицину… И тако, ове године, Светосавска повеља оде у руке проф. др Милана Милисављевића, рођеног Прокупчанина, који тренутно живи и ради у Београду. Захваљујући њему, за топлички крај се чуло и изван граница наше земље.

Све некако, и да си стручан, и добар у свом послу, то је ваљда и нормално… Али како се то деца науче како да уче и заволе оно што студирају? Како је то пошло за руком проф. др Милану Милисављевићу?

Сазнајемо од човека који је управо то и „проживео“, који се и после три деценије сећа како је било док је студирао у Београду и како је, захваљујући др Милисављевићу, научио како да савлада градиво и заволи медицину.

Ово је прича др Александра Цветановића, епидемиолога из Прокупља, који се са др Милисављевићем није видео тридесет година, откако је завршио студије, а онда су се срели у суботу, у Дому културе, на Светосавској академији и додели признања.

-Био сам прва година на медицини, једини у генерацији из Прокупља, требало је да полажем анатомију, и једнога дана имали смо неке консултације са асистентом. Пун ходник студената, чекамо, мувамо се тамо-вамо. Отварају се једна врата, појављује се човек у мантилу, и пита „ко је Цветановић“? Одговарам „ја“. Он ме гледа и поново пита „што се ти не јавиш“? „Како да се јавим кад Вас не познајем, први пут Вас видим…“? Следи још једно питање „а ко ти је предавао математику у основној школи и латински у Гимназији“? Гледам га, и кажем „наставник Моле и професорка Ана…“, а он ће „па то су моји родитељи“. Прво што сам помислио „е сад ће сви да мисле да ми је овај човек нека веза“ и осетио сам како црвеним. Позове ме он у канцеларију и пита „из које књиге учиш, је л’ си спреман за испит“? А ја сам имао неку литературу коју сам наследио од старије сестре, сећам се да је у питању била остеологија, па је то било све подвучено… „Из овога учиш“?, пита ме он… и даде ми исту такву књигу из фиоке, која није била подвучена. „Имаш четири дана да је прочиташ, научиш и дођеш да те испитам“. Шта ћу, куд’ ћу…узмем књигу, заседнем кући и дођем за четири дана. Човек ме тако „изрешета“ и на крају ми каже „добро, ово си спремио“, а онда извуче неку другу књигу, о абдомену, и рече „дођи за два, три дана да те испитам“. За 15 дана, он је мене прошетао кроз целу анатомију! За испит добијем једног од најстрожијих професора, али положим, и то осмицом, прича др Цветановић.

И тако је наш епидемиолог, једном годишње, „подносио извештај“ др Милисављевићу…

-Покуцам на врата, „добар дан, ја сам положио испите, дао сам годину, довиђења“. На крају четврте године, потражим ја њега по обичају, покуцам на врата, кад-њега нема. „Где је др Милисављевић“? Кажу ми „он није овде, сада је у Вашингтону“. Више га нисам срео. Све до прошле године, када ми се учинило да сам га видео овде… Распитам се мало код његовог кума и он ми каже „да, он је био, долазио је у Прокупље“. А онда смо се срели на Академији, после 30 година…, прича др Цветановић.

Како додаје, пришао му је, објаснио зашто мисли да је једно овакво признање одавно требало да добије, уз реченицу „хвала што сте ме научили да учим“.

-Велики човек, стручњак. У животу није добио четворку. Свакоме је помогао. Када нешто ради, ради максимално практично. Био је такав пре 30 година, а такав је и данас. Кад чује да је неки студент из Прокупља, он се обавезно јави, користи сваку прилику да види какво је то дете, уме ли да учи, воли ли то што учи. Прави Прокупчанин и Топличанин! Он је мени поклонио идеју медицине, показао ми како да се приближим суштини и како да је заволим. Не постоји ништа лепше него кад вам се то деси на почетку студија, истиче наш саговорник.

Наглашава да је проф. др Милисављевић, са једним колегом, доц. Маринковићем, направио 1988. године праву револуцију у свету медицине. Ови стручњаци издали су нову анатомију централног нервног система, сви су се отимали за ту књигу, желели да је имају. С друге стране, око ових стручњака отимали су се сви универзитети…

На наше питање, шта му је проф. др Милан Милисављевић казао кад су се срели на Светосавској академији и кад му се обратио, др Цветановић одговара:

-Зар је могуће да је толико прошло? Како ти је сестра?