У Спомен соби Драинац, одржана је промоција књиге „Пионири филма и фотографије југа Србије“, аутора, новинара и публицисте Бранислава Милтојевића. Прокупачким љубитељима писане речи, али и филма, о овој књизи су, поред аутора, говорили и Дејан Дабић и Срђан Савић.
Монографија је штампана поводом пет и по деценија постојања Фестивала глумачких остварења домаћег играног филма. Она између осталог садржи развој сниматељске делатности и биоскопске мреже, од 1908. па негде до завршетка Другог светског рата и открива нове и старе „слике“ из живота пионира нишког и српског филма, али нуди и неке занимљиве детаље о развоју фотографске делатности. Рукопис је, како је навео рецензент Слободан Крстић, аутор конципирао у седам одвојених поглавља, алудирајући на култни филм „Седам самураја“ А. Куросаве из 1954. године, то јест, шест година касније је реализован вестерн римејк „Седморица величанствених“ Џ. Стерџеса.
На страницама ове занимљиве монографије нашло се и поглавље под називом „Раде Драинац у раљама нове уметности“, или како је „песник или бандит“ режирао чисти филм „Сунчани монокл“.
Аутор ове монографије је рекао да је она настајала годинама, још боље рећи деценијама, тачније од тренутка када је почео да сакупља, мање или више битне информације о филму и да их архивира.
-Настала је на мемоарским сећањима и сведочанствима „живих људи“, али и подацима позајмљеним из штампе, преузетим из периодике, цитираним из историјских уџбеника, па чак, базираним и на неким сачуваним филмским, кинотечким материјалима. Пошто се монографија заснива на релативно сигурним и годинама сакупљаним „сликама“ и приликама из живота пионира филма и првих јужносрбијанских кино-ударника, на историјским фактима, цитате смо поткрепљивали нешто проширеним фуснотама и текстуалним дигресијама, које често штрче из датог садржајног контекста. Биле су нам битне, како бисмо што сликовитије приближили мало знана или делимично позната сазнања о филмској прошлости, показали како су и колико заноси пионира и њихов ентузијазам били плодоносни и снажни, како су у целулоидном веку филма сањали, отворених очију, рекао је између осталог аутор монографије „Пионири филма и фотографије југа Србије“ Бранислав Милтојевић, на прокупачкој промоцији.
Он је истакао да оваква или слична истраживања немају видљивог краја, нити су једним скромним монографским издањем, склопљена за сва садашња и будућа времена, те се из тог разлога и нада, да ће она бити подстрек млађим филмофилима, да почну озбиљније да трагају за сопственим идентитетом, коренима развоја и опстанка, сада већ древног, механичког изума браће Лимијер, али и да паралелно истражују уметност и технику развијања класичне, аналогне фото-слике.
Овај занимљив рукопис, према речима рецензента књиге Слободана Крстића, посвећен је давно прошлом веку филма и старом добром биоскопу, из којег се преко сто година ширио мирис нитратне и целулоидне траке, као и познатим и до сада анонимним пионирима, који су у нишкој вароши, али и на југу Србије, ширили филмску и фотографску културу.
