Povodom jubilarnih 61. junskih „Susreta lekara Toplice“ u Domu kulture u Prokuplju održana je svečanost u okviru koje je održana Stručna tribina i promovisana knjiga „Putevima moderne srpske medicine od 1912. do 1941.“ autora Slavice Popović Filipović.

Svečanosti su prisustvovali brojni lekari iz Topličkog kraja kao i eminentni stručnjaci iz oblasti medicine, gosti iz Niša, Beograda i cele Srbije.

Na početku svečanosti prisutnima se biranim rečima obratio predsednik Srpskog lekarskog društva (SLD) Prokuplje dr Srđan Mijatović, koji je u svojstvu izdavača monografije, najpre iskazao veliku zahvalnost najpre autorki, kako je rekao, antologijskog i kapitalnog izdanja knjige koja obuhvata razvoj zdravstva u Topličkom okrugu i šire u najvažnijem periodu začetka zdravstva u Srbiji.

-Reč je o obimnom naučnom delu trajne vrednosti na 416 stranica A4 formata, sa preko 200 fotografija, 60 priloga i izveštaja o narodnom zdravlju, i sa preko 400 referenci literature, izvora i dokumenata, rekao je Mijatović.

-Da ova jedinstvena knjiga ugleda svetlost dana velika zasluga pripada dr Darku Laketiću koji je ujedno i glavni odgovorni urednik izdanja, istakao je Mijatović i dodao da je knjiga štampana uz pomoć Grada Prokuplja i Istorijskog arhiva Toplice. Takođe je zahvalio na pomoći dr Ivani Radovanović, recezentu knjige, dr Jeleni Jovanović Simić, kustosu Muzeja nauke i tehnike, Đorđu Erakoviću nekadašnjem direktoru Planinke iz Kuršumlije, akademiku Radoju Čoloviću, Mili Nedeljković iz Vojne bolnice Niš, Darku Žariću i Maji Dimić iz Narodnog muzeja Toplice u Prokuplju, svim podružnicama SLD, potomcima lekara i svim saradnicima.

Govoreći o knjizi autorka profesorka Slavica Popović Filipović kazala je da se radi o jednom sveobuhvatnom istorijskom štivu koje će nadživeti vekove. Podsetila je da knjiga u sebi sadrži 12 poglavlja od kojih bi svako pojedinačno moglo da predstavlja knjigu za sebe.

-Opisani period obuhvata balkanske i Prvi svetski rat, koji su dočarani kroz biografije topličkih lekara, sa posebnim osvrtom na životni put dr Alekse Savića, dugogodišnjeg  topličkog sreskog lekara, koji je bio i ministar zdravlja u Vladi Kraljevine Srbije poznat kao veliki humanista i dobrotvor, kazala je autor Slavica Popović Filipović.

U knjizi je ispričana i priča o legendarnoj Valjevskoj bolnici, koja zahvaljujući tadašnjem požrtvovanju lekara i medicinskih sestara, traje više od sto godina, kao neiscrpna inspiracija istraživača, istoričara, lekara, pisaca.

Na svečanosti je pomenuta i izložba profesora Vladimira Krivošejeva, koja gostuje u Prokuplju o Valjevskoj bolnici i njenom upravniku dr Milanu Peciću, koja predstavlja najlepši primer negovanja sećanja na te velike dane kad je jedan ceo grad bio velika bolnica.

-Zahvaljujući ljudima koji su se bavili istraživanjem došli smo do podataka i o učešću topličkih lekara u misiji spasavanja velikog broja obolelih od tifusa u Valjevskoj bolnici. Među njima je dr Dimitrije Kalijadis, dugogodišnji lekar i upravnik prokupačke bolnice koji je rukovodio jednom rezervnom bolnicom sa preko hiljadu bolesnika. Takođe je poznato da je u Valjevu boravio i dr Bora Janković – Grejač, lekar i upravnik bolnice u Prokuplju i dr Jovan Panajotović, lekar u Toplici kao i naravno dr Aleksa Savić, istaknuto je na svečanosti.

Koreni zdravstva u Toplici  dosežu i do Bolnice ženskog društva u Prokuplju, u vreme topličkog ustanka, kojom je rukovodio dr Jovan Đokić.

Veliki doprinos tokom Velikog rata dali su toplički lekari, koji su u sastavu saniteta pratili dejstva našeg čuvenog Gvozdenog puka, a među njima su bili dr Vlada Marinković, dr Spira Nikolić i dr Borisav Bora Đorđević, koji je u najdužem periodu bio lekar Drugog pešadijskog puka Knjaz Mihailo i zahvaljujući ovoj knjizi osvetljen i njegov ratni put.

U pomenutoj knjizi sabrane su biografije velikog broja lekara, čiji životni put dočarava i opisuje delovanje Okružne bolnice u Prokuplju, osnovane 1881. i sreske bolnice u Kuršumliji, osnovane 1909. godine.

-Otvaranjem prve namenske zgrade okružne bolnice 1928. godine u Prokuplju otvaraju se i nove putanje u organizaciji topličkog zdravstva, posebno specijalnosti kao što je hirurgija gde su zlatnim slovima zabeležena imena dr Dragoslava Višeka, rodonačelnika prokupačke hirurgije, dr Vitomira Govedarevića i prof. dr Voje Stojanovića, velikog jugoslovenskog hirurga, međunarodno priznatih zasluga.

Slavu pionira u hirurgiji u posleratnom periodu nastavlja dr Vasa Dražić, upravnika prokupačke Bolnice, čija se kćer dr Ljubica Dražić veoma emotivnim govorom obratila prisutnima podsećajući na jako težak i važan period  zdravstva u Toplici kada je formirana plejada vrsnih hirurga.

-Pored hirurgije, u ovom periodu posebno mesto pripada balneologiji kada Kuršumlijska Banja angažuje prve banjske lekare sa priznatim kvalifikacijama i iskustvom banjskog lečenja. U velikom broju banjskih lekara izdvajaju se dvojica, dr Svetislav Zarić, višegodišnji sreski lekar kosaničkog sreza i upravnik sreske bolnice u Kuršumliji i lekar u Kuršumlijskoj Banji, dr Božidar Milosavljević Čampar, prvi stalni banjski lekar u Lukovskoj banji, kasnije poznat smederevski hirurg.

Zanimljivo je da je Kuršumlijska banja, tada u vlasništvu Stevana Petrovića obavila prvu analizu toplih mineralnih voda 1885, koju potpisuje prof. dr Marko Leko, a da je status kraljevske banje dobila ukazom kralja Aleksandra Karađorđevića 1929. godine. Autorka knjige u posebnom poglavlju poklanja pažnju znamenitim topličkim lekarima akademiku dr Vojinu Šuloviću, primarijusu dr Sretenu Krasiću i profesoru dr Aleksandru Dimitrijeviću.

Na svečanosti u prokupačkom Domu kulture brojna priznanja i zahvalnice SLD uručena su zaslužnim lekarima i autoru i zaslužnima za izdavanje knjige o topličkom zdravstvu.

U okviru obeležavanja velikog jubileja gosti lekari iz cele Srbije obišli su Spomen kompleks i Spomen sobu „Gvozdenog puka“, posetili prokupački muzej i postavku o Valjevskoj bolnici, položili cveće na grob i spomen obeležje dr Alekse Savića na Hisaru, odali počast preminulim lekarima na prokupačkom groblju.

-Toplički okrug je decenijama bio predmet istraživanja, koja su se bavila istorijskom prošlošću Toplice, tako da je ova knjiga istorijski prilog o zdravstvu u Toplici koji široko otvara vrata naučnom razvoju srpske nauke i razvoju srpske medicine, zaključio je dr Srđan Mijatović.