Сва поезија света спава у срцима. Неминовност је да она мора да се пробуди, да израсте, да процвета, најпре из детета, а онда из човека. Овако причу о стваралаштву најмлађих чланова Књижевне омладине Прокупља започиње њен председник, и сама песник Ивана Ђурковић.

-Књижевна омладина Прокупља, безбрижно ствара под кровом Дома културе и јака је творевина, настала пре скоро 30 година. Из дана у дан, стварајући стихове и приче, деца расту и развијају своју мисао, свој таленат и креативност. Публика је навикла на музичко – поетске вечери млађег и старијег узраста Књижевне омладине Прокупља. Међутим, сада најмлађи стихују у музичко – поетској драми, коју су сами написали, рекла је Ђурковић.

На питање зашто баш назив „Јесен има браон очи“, одговорила је да ју је одувек занимало како деца мисле, кад им поставиш тако тежак задатак.

-На овај наслов и ово питање, треба дати промућуран, метафорични одговор у стиху. Сумњам да им је било лако. Снагом воље и инспирације, топла јесен браон очију, у Дом је донела новину, која ће, сигурна сам, очарати гледаоце. Вук, једини дечак у драми, упознаје много различитих јесени, а тражио је само две. Постављајући питања, он открива да су све јесени лепе, да све имају браон очи и да свака буди обојену топлину и радост. Девојчице су различите јесени, али са једном истом карактеристиком, оном, која је и за људе и за годишња доба, најважнија одлика, а то су очи. Зашто баш Јесен има браон очи, поставила је питање песникиња и председник ове лепе и вредне креативне дружине.

Како је навела у јесен се буди сентимент душе, дубоко сакривен у нама. На површину излазе неки другачији мириси, неке романтичније, а мирније боје. Зато јесен често бојимо у нечије очи, оне нама најдраже и најчистије. Дакле, бити заљубљеник у природу, боје и нечије очи, продубљује мисаоно стварање топлог, здушног стиха.

-Увек се трудим да деци пренесем љубав, као најчистије осећање, па тек онда умеће писања стихова. Изненадила ме зрелост ђака трећака. Начин, на који та светла деца, прожимају и протињу речи, фасцинантан је јавности. Одвела сам их у двориште цркве Светог Прокопија. У разнобојном јесењем лишћу, они су нашли најлепше речи и записали их, да трају. Ова ће генерација малих песника направити чуда. Чим они осећају до танчина једно сетно годишње доба и знају како је то кад јесени дамо очи, то су већ мали људи, а велики песници. Са децом је лепо, али није лако радити. Сваку реч треба мерити пред будућим великим ствараоцима. Лако се повреде и то је једино што ми много смета. Знају да пате, па их дотакне свачија мука, али исто тако се радују свачијој срећи. Онда узбуђење расте и све то распемо у стихове, изађемо у лишће и очима шаљемо поруку да смо стасали да погледамо свет у очи стиховањем, објашњава Ивана Ђурковић, и наглашава да рад, са маштовитом и креативном децом, увек испуњава и даје нову енергију и снагу.

Ови млади и талентовани ствароци на сцену ће изаћи 10. новембра, тачно у 18 сати.  Дом културе у лишћу, на јесен, са браон очима и дечјим поимањима јесење стварности, добиће ново песничко драмско рухо.