Sva poezija sveta spava u srcima. Neminovnost je da ona mora da se probudi, da izraste, da procveta, najpre iz deteta, a onda iz čoveka. Ovako priču o stvaralaštvu najmlađih članova Književne omladine Prokuplja započinje njen predsednik, i sama pesnik Ivana Đurković.

-Književna omladina Prokuplja, bezbrižno stvara pod krovom Doma kulture i jaka je tvorevina, nastala pre skoro 30 godina. Iz dana u dan, stvarajući stihove i priče, deca rastu i razvijaju svoju misao, svoj talenat i kreativnost. Publika je navikla na muzičko – poetske večeri mlađeg i starijeg uzrasta Književne omladine Prokuplja. Međutim, sada najmlađi stihuju u muzičko – poetskoj drami, koju su sami napisali, rekla je Đurković.

Na pitanje zašto baš naziv „Jesen ima braon oči“, odgovorila je da ju je oduvek zanimalo kako deca misle, kad im postaviš tako težak zadatak.

-Na ovaj naslov i ovo pitanje, treba dati promućuran, metaforični odgovor u stihu. Sumnjam da im je bilo lako. Snagom volje i inspiracije, topla jesen braon očiju, u Dom je donela novinu, koja će, sigurna sam, očarati gledaoce. Vuk, jedini dečak u drami, upoznaje mnogo različitih jeseni, a tražio je samo dve. Postavljajući pitanja, on otkriva da su sve jeseni lepe, da sve imaju braon oči i da svaka budi obojenu toplinu i radost. Devojčice su različite jeseni, ali sa jednom istom karakteristikom, onom, koja je i za ljude i za godišnja doba, najvažnija odlika, a to su oči. Zašto baš Jesen ima braon oči, postavila je pitanje pesnikinja i predsednik ove lepe i vredne kreativne družine.

Kako je navela u jesen se budi sentiment duše, duboko sakriven u nama. Na površinu izlaze neki drugačiji mirisi, neke romantičnije, a mirnije boje. Zato jesen često bojimo u nečije oči, one nama najdraže i najčistije. Dakle, biti zaljubljenik u prirodu, boje i nečije oči, produbljuje misaono stvaranje toplog, zdušnog stiha.

-Uvek se trudim da deci prenesem ljubav, kao najčistije osećanje, pa tek onda umeće pisanja stihova. Iznenadila me zrelost đaka trećaka. Način, na koji ta svetla deca, prožimaju i protinju reči, fascinantan je javnosti. Odvela sam ih u dvorište crkve Svetog Prokopija. U raznobojnom jesenjem lišću, oni su našli najlepše reči i zapisali ih, da traju. Ova će generacija malih pesnika napraviti čuda. Čim oni osećaju do tančina jedno setno godišnje doba i znaju kako je to kad jeseni damo oči, to su već mali ljudi, a veliki pesnici. Sa decom je lepo, ali nije lako raditi. Svaku reč treba meriti pred budućim velikim stvaraocima. Lako se povrede i to je jedino što mi mnogo smeta. Znaju da pate, pa ih dotakne svačija muka, ali isto tako se raduju svačijoj sreći. Onda uzbuđenje raste i sve to raspemo u stihove, izađemo u lišće i očima šaljemo poruku da smo stasali da pogledamo svet u oči stihovanjem, objašnjava Ivana Đurković, i naglašava da rad, sa maštovitom i kreativnom decom, uvek ispunjava i daje novu energiju i snagu.

Ovi mladi i talentovani stvaroci na scenu će izaći 10. novembra, tačno u 18 sati.  Dom kulture u lišću, na jesen, sa braon očima i dečjim poimanjima jesenje stvarnosti, dobiće novo pesničko dramsko ruho.