У Народној библиотеци „Раде Драинац“ одржан је округли сто на тему „60 година манифестације „Драинчеви сусрети песника“ , једној од најдуговечнијих манифестација у целокупном српском народу и српској култури. То је био повод да се разговара о почецима ове манифестације, начину на који је она покренута и била осмишљена и она и песничка награда „Драинац“. То су све разлози који, како се чуло овом приликом, отварају простор да се размишља о будућности манифестације, да ли се нешто од овога што је досад осмишљено може променити на побољшање читавих ,,Драинчевих сусрета“ или је важно неке од постојећих сегмената прецизирати, средити, довести их у неку врсту система, који ће бити ефикаснији, бољи и јаснији.
О поменутој теми, разговарали су најеминентији и најупућенији људи, које је Библиотека, као организатор, позвала да овим поводом буду њени гости.
Директор Народне библиотеке „Раде Драинац, Драган Огњановић је на почетку овог скупа рекао да су се окупили, како би наставили полемичко размишљајућу нит, која постоји од првих сусрета мајске поезије, давне 1966. године, када су први сусрети и одржани у Прокупљу и Блацу 14. и 15. маја.
-Сви учесници су позвани са разлогом, јер знају шта су „Драинчеви сусрети“ и учествовали су у њиховом организовању и трајању. Ту је најпре некадашњи директор прокупачке Библиотеке Драган Барјактаревић, човек, који је сигурно најдуже сарађивао са оснивачем ове манифестације Војом Красићем и Александром Черновим, али је учествовао и директно у прављењу програма ,,Дрианчевих сусрета“, крајем седамдесетих и почетком осамдесетих, када је био ,,десна рука“ Воје Красића. Ту је и проф. Јован Пејчић, који је на различите начине допринео сусретима, најпре као приређивач неколико издања песама Рада Драинца, а онда и као председник жирија у неком периоду,али и као предавач српске књижевности, који се бави авангардом и Драинцем, рекао је Огњановић.
Међу учесницима ових разговора био је и проф на Филозофском факултету у Нишу Горан Максимовић, који је, како се чуло, вероватно најдуже председник жирија за доделу награде ,,Драинац“.
-Овде треба истаћи да је Библиотека заједно са Департманом за србистику Филозофског факултета, успела да организује први део научног скупа о Дринцу и објави зборник са тог скупа, који је изашао под окриљем Српске академије наука и уметности. То је заправо први зборник икад објављен о Дринцу. Захваљујући проф. Максимовићу реализовали смо и идеју ,,Спомен собе Драинац“, где је он био рецензент. Оно што је вероватно, круна неке велике активности око Драинца, јесте издавање изабраних дела овог песника. И још један битан човек у целој овој причи јесте прокупачки песник Срђан Живковић, који редовно учествује у програмском делу, осмишљава свечане академије, сценске догађаје када радимо Драинца. Он пева и рецитује стихове овог песника и најприсутнији је у уметничком делу од свих нас, као рецитатор, глумац, сценограф, песник, нагласио је у име организатора књижевне манифестације Народне библиотеке „Раде Драинац“ њен директор Драган Огњановић.
За шест деценија, колико постоје, овде су долазили значајни писци, песници, књижевни критичари, уметници, а иза сваког њиховог имена, програма и сусрета, остали су људи који су ову манифестацију организовали, подржавали и носили.
-Желимо да садашњи сусрети буду темељ наредних деценија, да буду још присутнији у културном простору Србије, ближи младим читаоцима и писцима, а истовремено верни ономе због чега су настали, Драинцу, књижевности и потреби да култура буде место сусрета, поручили су учесници овог скупа и захвалили се свим претходницима, савременицима и пријатељима, а посебно публици, без које- ниједан сусрет не би био прави сусрет.
Манифестација ,,Драинчеви сусрети“ почиње у Прокупљу, али припада читавом округу, а одиграва се у више градова. Присутна је у културном животу читавог овог поднебља и то не само последњих дана августа, када се одиграва , већ практично читаве године, јер креће већ од априла и маја и траје све негде до октобра.
-То је један од разлога зашто је она и дуговечна, прихваћена у народу, зашто су је прихватили и песници и културни радници, критичари.То је још један од разлога зашто манифестација „Драинчеви сусрети песника“ има тако добре песнике. Постоје све претпоставке да траје и у наредним деценијама и да буде једна од најзапаженијих културних манифестација у Србији, поручио је један од учесника на тему „60 година манифестације “Драинчеви сусрети песника“, проф. Горан Максимовић.
Овогодишња, традиционална- јубиларна- 60 књижевна манифестација „Драинчеви сусрети песника“, завршва се вечерас у Народној библиотеци „Раде Драинац“ од 18 часова представљањем изабраних песама, једног од оснивача манифестације, прокупачког песника Воје Красића. По њеном завршетку, на истом месту, биће одржано вече топличке поезије, где ће бити уручена награда за најбољу књигу топличког писца.
