U Narodnoj biblioteci „Rade Drainac“ održan je okrugli sto na temu „60 godina manifestacije „Drainčevi susreti pesnika“ , jednoj od najdugovečnijih manifestacija u celokupnom srpskom narodu i srpskoj kulturi. To je bio povod da se razgovara o počecima ove manifestacije, načinu na koji je ona pokrenuta i bila osmišljena i ona i pesnička nagrada „Drainac“. To su sve razlozi koji, kako se čulo ovom prilikom, otvaraju prostor da se razmišlja o budućnosti manifestacije, da li se nešto od ovoga što je dosad osmišljeno može promeniti na poboljšanje čitavih ,,Drainčevih susreta“ ili je važno neke od postojećih segmenata precizirati, srediti, dovesti ih u neku vrstu sistema, koji će biti efikasniji, bolji i jasniji.

O pomenutoj temi, razgovarali su najeminentiji i najupućeniji ljudi, koje je Biblioteka, kao organizator, pozvala da ovim povodom budu njeni gosti.

Direktor Narodne biblioteke „Rade Drainac, Dragan Ognjanović je na početku ovog skupa rekao da su se okupili, kako bi nastavili polemičko razmišljajuću nit, koja postoji od prvih susreta majske poezije, davne 1966. godine, kada su prvi susreti i održani u Prokuplju i Blacu 14. i 15. maja.

-Svi učesnici su pozvani  sa razlogom, jer znaju šta su „Drainčevi susreti“ i učestvovali su u njihovom organizovanju i trajanju. Tu je najpre nekadašnji direktor prokupačke Biblioteke Dragan Barjaktarević, čovek, koji je sigurno najduže sarađivao sa osnivačem ove manifestacije Vojom Krasićem  i Aleksandrom Černovim, ali je učestvovao i direktno u pravljenju programa ,,Driančevih susreta“, krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih, kada je bio ,,desna ruka“ Voje Krasića. Tu je i prof. Jovan Pejčić, koji je na različite načine doprineo susretima, najpre kao priređivač nekoliko izdanja pesama Rada Drainca, a onda i kao predsednik žirija u nekom periodu,ali i kao predavač srpske književnosti, koji se bavi avangardom i Draincem, rekao je Ognjanović.

 Među učesnicima ovih razgovora bio je i prof na Filozofskom fakultetu u Nišu   Goran Maksimović, koji je, kako se čulo, verovatno najduže predsednik žirija za dodelu nagrade ,,Drainac“.

-Ovde treba istaći da je Biblioteka zajedno sa Departmanom za srbistiku Filozofskog fakulteta, uspela da organizuje prvi deo naučnog skupa o Drincu i objavi zbornik sa tog skupa, koji je izašao pod okriljem Srpske akademije nauka i umetnosti. To je zapravo prvi zbornik ikad objavljen o Drincu. Zahvaljujući  prof. Maksimoviću realizovali smo i ideju ,,Spomen sobe Drainac“, gde je on  bio recenzent. Ono što je verovatno, kruna neke velike aktivnosti oko Drainca, jeste izdavanje izabranih dela ovog pesnika. I još jedan bitan čovek u celoj ovoj priči jeste prokupački pesnik Srđan Živković, koji redovno učestvuje u programskom delu, osmišljava svečane akademije, scenske događaje kada radimo Drainca. On peva i recituje stihove ovog pesnika i najprisutniji je u umetničkom delu od svih nas, kao recitator, glumac, scenograf, pesnik, naglasio je u ime organizatora književne manifestacije Narodne biblioteke „Rade Drainac“ njen direktor Dragan Ognjanović.

Za šest decenija, koliko postoje, ovde su dolazili značajni pisci, pesnici, književni kritičari, umetnici, a iza svakog njihovog imena, programa i susreta, ostali su ljudi koji su ovu manifestaciju organizovali, podržavali i nosili.

-Želimo da sadašnji susreti budu temelj narednih decenija, da budu još prisutniji u kulturnom prostoru Srbije, bliži mladim čitaocima i piscima, a istovremeno verni onome zbog čega su nastali, Draincu, književnosti i potrebi da kultura bude mesto susreta, poručili su učesnici ovog skupa i zahvalili se svim prethodnicima, savremenicima i prijateljima, a posebno publici, bez koje- nijedan susret ne bi bio pravi susret.

Manifestacija ,,Drainčevi susreti“ počinje u Prokuplju, ali pripada čitavom okrugu, a odigrava se u više gradova. Prisutna je u kulturnom životu čitavog ovog podneblja i to ne samo poslednjih dana avgusta, kada se odigrava , već praktično čitave godine, jer kreće već od aprila i maja i traje sve negde do oktobra.

-To je jedan od razloga zašto je ona i dugovečna, prihvaćena u narodu, zašto su je prihvatili i pesnici i kulturni radnici, kritičari.To je još jedan od razloga zašto manifestacija „Drainčevi susreti pesnika“ ima tako dobre pesnike. Postoje sve pretpostavke da traje i u narednim decenijama i da bude jedna od najzapaženijih kulturnih manifestacija u Srbiji, poručio je jedan od učesnika na temu „60 godina manifestacije “Drainčevi susreti pesnika“, prof. Goran Maksimović.

Ovogodišnja, tradicionalna- jubilarna- 60 književna manifestacija „Drainčevi susreti pesnika“, završva se večeras u Narodnoj biblioteci „Rade Drainac“ od 18 časova predstavljanjem izabranih pesama, jednog od osnivača manifestacije, prokupačkog pesnika Voje Krasića. Po njenom završetku, na istom mestu, biće održano veče topličke poezije, gde će biti uručena nagrada za najbolju knjigu topličkog pisca.