U Narodnom muzeju Toplice održana je promocija romana „Milanova Drinka“, autora Radosava Vujoševića, koju je posvetio svom pretku, hrabrom ratniku „Gvozdenog puka“, Milanu P. Stojanoviću iz Beloljina.

O romanu i njegovom nastajanju govorili su recenzent knjige Radenko Bjelanović, istoričar Drako Žarić i sam autor.

„Milanova Drinka“ je himna o junacima i konjima, rodoljublju, prijateljstvu, ljubavi, srpskoj istoriji, o Balkanskim ratovima i Velikom ratu.

-Knjiga „Milanova Drinka“ je iskrena i emocionalna ispovest o precima njenog autora, o migracijama, novom i starom zavičaju, o junacima, bitkama, o poznatim vojkovođama i njihovim konjima, koji su odigrali presudnu ulogu u njihovim životima. Ona je živi glas vremena i bitisanja i još jedan doprinos srpskoj istoriografiji. Ona je duhovno i istoriografsko blago, veliki je doprinos u rasvetljavanju znamenitih srpskih vojvoda i vojskovođa, Mišića, Stepanovića, Putnika, Bojovića, rekao je između ostalog govoreći o o knjizi koja je predstavljena pred prokupačkim čitaocima, književnik Radenko Bjelanović.

Vujošević je, kako je naveo Bjelanović, oživeo i sećanje na srpsku heroinu Milunku Savić, koja je bila odlikovana međunarodnim ordenima za hrabrost i ratne zasluge.

-Tu su ovekovečeni srpski jurišnici i podvižnici, borci za pravdu i slobodu, kralj Petar Karađorđević Ujedinitelj i sin mu Aleksandar Karađorđević. Vujošević nije ostavio niti jedno pitanje otvoreno i retke su knjige ove vrste, koje su urađene sa toliko pouzdanja, istakao je Bjelanović i naglasio da ona nije samo za čitanje, nego može da se koristi da se iz nje i uči.

Tokom promocije posetioci imali priliku da čuju više o životu Milana P. Stojanovića, jednog od junaka, čija je hrabrost i požrtvovanost u borbama „Gvozdenog puka“, ostavila trag u istoriji Toplice i Srbije.

Autor je ovom prilikom rekao da Drinka nije samo metafora, niti bilo kakvo izmišljeno poređenje, ona je životna realnost njegovog pretka Milana Stojanovića.

-Drinka je bila subjekt njegovog života, pojavila se niotkuda u zamućenoj Drini. Ta divna bela kobila spasila ga je od sigurne smrti. Sam Bog zna kako ga je izvukla iz Drine, dok je kao neplivač, počeo da se davi. Drinak je trajala u Milanovom sećanju sve do njegove smrti 1973. godine. Da nije bilo Drinke, ne bi bilo ni Milana, ni mnogobrojnih Milanovih potomaka. Zato ona zaslužuje svoje mesto u naslovu knjige, rekao je na promociji autor i podvukao da nije bilo ove plemenite životinje ne bi bilo ni ove knjige.

On je naveo, da koliko god, da je do sada pisano o stravičnim sudbinama pojedinaca i masovnih stradanja u odbranbenim ratovima, ostaće i dalje nodopisano i nedorečeno, a ova knjiga je samo kap u moru velikih dela i odricanja naših predaka.