У оквиру програма обележавања славе Града Прокупља, Светог Прокопија, у Дому културе одржана је трибина „Срби у Македонији“.
Испред Дома културе, учеснике трибине, представнике цркве Свети Прокопије и љубитеље историје књижевности, поздравио је Срђан Живковић, истакавши да је повод за ову трибину промоција књиге „Записи из Македоније“ аутора Милутина Станчића из Македоније.
-Ова књига је у ствари искуство Милутина Станчића, који је више од двадесет година путовао по Македонији и сакупљао старе историјске изворе, приче, записе, сведочења. Како сам аутор каже, књига је у ствари прикупљена грађа битисањем и бригом о нашем народу и о нашим светињама и културној баштини.
На питање да ли се Срби у Македонији данас довољно осећају Србима, Станчић каже да се не осећају, поготово у урбаним срединама, где је утицај у друштву такав, да заправо угледни Србин у Скопљу, Тетову, Куманову или Битољу, постаје део већине, а не део неке мањине. Сасвим је сигурно да сваког Србина, који прочита ову књигу, обузима туга и немоћ, због спознаје да данас Срби у средишту српске средњовековне државе, односно, у нововековној Старој Србији, немају никаква национална права и да су у најгорем положају у Македонији, у односу на окружење.
Горан Максимовић, историчар књижевности и књижевни критичар каже да Срби у Македонији немају подршку институција. Они су као лист на ветру, не зна се који ће ветар политички, на коју страну да их однесе. И ова књига је један од примера како ти различити ветрови дувају судбину српскога народа у двадесетом веку, на различите стране. Наравно, ова књига настаје из неколико разлога. Прво, у то време је Србија била формирала комисију која је имала задатак да обиђе све ратне меморијале на територији Македоније и да их попише и евидентира у каквом су стању. Милутин Станчић је био у тој групи која је помагала истраживачкој српској екипи и обилазећи те меморијале, писао је текстове које је објединио у овој књизи, каже Максимовић и додаје да су у књизи заступљени и разни географски простори, манастири, места где су пре осам, девет векова живели српски краљеви, крунисали се, подизали манастире и оставили трајна сведочанства српског живота на том простору. Сви ти записи су једна болна слика тихе, притајене перфидне стратегије брисања српског идентитета, каже проф. Горан Максимовић.
Станчић се захвалио домаћинима на гостопримству и рекао да је више од 40 записа нашло место у књизи, којој је, како открива, много пута мењан наслов. Вешто се, како признаје, клонио дневно политичког наратива, фокусирајући се на бележења сведочења битисања у датом простору, како би избегао задирање у идентитетске разлике.
