Поводом обележавања 1090 година храма Светог Прокопија, једног од најстаријих храмова у Србији, Његово Високо преосвештенство митрополит нишки Арсеније, служио је свечану литургију. По завршетку литургије, он је у центру града, испред споменика Топличанима, палим у ратовима од 1912. до 1918. године, служио помен-парастос.
Обележавање ова два важна и значајна историјска датума настављено је у Народном музеју Топлице, научним скупом, који ће трајати до вечерњих сати. Организатори су Православна Епархија нишка, Народни музеј Топлице и Музејско друштво Србије, уз подршку Министарства културе и информисања Републике Србије. Повод овог скупа јесте 1090 година храма Светог Прокопија, а тема је „Хришћанство у Топлици“. У њему ће учествовати бројни историчари, научни радници и стручњаци из престижних научних и културних институција у Србији. Међу њима су Универзитет одбране, Епархија нишка, Народни музеј Ниш, Филозофски факултет у Нишу и Београду, као и Филозофски факултет у Приштини, са привременим седиштем у Косовској Митровици.
У име домаћина научног скупа, присутне је поздравио музејски саветник, историчар Дарко Жарић, рекавши да је историја Топлице у сјајној минијатури историја целог нашег народа, а да ће зборник, који ће бити објављен после скупа, осветлати неке детаље из развитка хришћанства у Топлици, који нису довољно обрађени.
Учесницима овог научног скупа у Народном музеју Топлице, обратио се и Његово Високо преосвештенство митрополит нишки Арсеније, истакавши да ће учесници, својим научним радовима расветлити до сада познате, мање познате и непознате детаље из прошлости древног прокупачког храма.
– Његов молитвени спомен, који нас је и данас овде сабрао, сабирао је и пре нас генерације хришћана, који су се молећи његовом гробу тражили утеху и скоро избављење од тешког страдања у време Османског царства. Све генерације хришћана, које су живеле на простору Немањине Топлице и Светосавске Топличке епископије, своју веру сведочили су страдањем и мучеништвом, следећи у извесном смислу и лик и дело и страдање Светог Прокопија. Храм, који данас по њему носи име, чува молитвени спомен Светог Прокопија и поучен његовим примером чува, развија и негује свој хришћански идентитет, културу и традицију. Храм Светог Прокопија, је кроз своју историју, делио судбину свог страдалог народа, а током ње је много пута рушен и разаран, али и опет подизан, украшаван и испуњаван. При њему је, у време османске управе, радила и Школа за хришћанску децу, па је овај храм, био и центар просветног и културног живота у време турског ропства, истакао је између осталог говорећи о храму Светог Прокопија у Прокупљу, митрополит нишки г. Арсеније.
Он је нагласио да је Прокупље, један од три града у Србији, који је своје име добио по Светитељу.
Државни секретар у Министарству културе Владе Републике Србије, Дејан Антић рекао је да смо данас у Прокупљу како би обележили скоро 11 векова од подизања храма, по којем и овај град носи име, али и како бисмо оживели успомену на 1934. годину, када су краљ Александар Ујединитељ и Његова светост патријарх српски Варнава Росић, на прокупачком тргу открили и освештали Споменик Топличким јунацима.
-Обе годишњице имају непролазан и готово вишеструки значај за читав српски род. Прва нам сведочи да смо и пре једног миленијума били на Христовом путу. Друга нам показује да турски кочеви, арнаутски јатагани, бугарске каме, аустроугрска вешала и нацистичке гасне коморе, нису успели да наше претке и дедове ни за милиметар помере са пута, који је устројио Свети Сава. Прва нам говори и то да смо још пре хиљаду година били Европа пре Европе, а друга нам потврђује да су православна вера наших старих и њихова безрезервна љубав према Отаџбини били изнад свих других вредности и интереса, истакао је Антић отварајући научни скуп и додао да је све што је претходног миленијума стварано, рађено и грађено на простору Јужне и Старе Србије, где припадају и Немањина Топлица и Прокупље браће Југовића, стварано на хришћанским темељима и мерено православним аршинима.
Он је нагласио да је на данашњим и будућим генерацијама, да сачувају националну независност, територијалну целовитост и традицију, што ће се, између осталог постићи и озбиљним проучавањем историје, културе и језика нашег народа, што Министарство културе Републике Србије, безрезервно подржава.
Научни скуп је започео првом сесијом, на којој учествују проф.др Драгиша Бојовић, са излагањем „Доментијанова похвала Топлици и Стефану Немањи“, докторанд Милош Павловић и „Владар и архијереј од Топлице до аутокефалне Жиче: Однос цркве и државе у пракси првих Немањића“. Ту су и Драган Поповић, који ће излагати о „Фреско сликарству у Топлици“, као и Јулка Кузмановић Цветковић и „Мрачни средњи век у Топлици, прилог проучавању историје Топлице“, затим Марина Влаисављевић из Народног музеја у Нишу, која је излагала о „Епископима и свештеницима Епархије нишке под турском окупацијом“. У току поподнева биће одржане и друге две сесије, као део програма научног скупа са темом „Хришћанство у Топлици“.
